ТЕРЛИК
Лингвистичка обрада
Лексикографска дефиниција
1) женски одевни предмет, дужи мантил црне боје.
Етимологија
Терлик је балкански турцизам, од турског tér “зној“, одатле terlemek „знојити се“, terük „пантуфле“, из турске терминологије ношње: рум. terlic, буг. terlici, арб. terlik „manteau de femmе“, cine. tîrliche f „1° chaussure légère en feutre, 2° bonnet de feutre“, нгр. τερλίκι.
Поред тога и тëрлуци, ген. тèрлукã m pl. (Вук, pl. кao опанци итд.) „женске ципеле од меке кожице, на које се може још друго обути“ = Муци, ген. = триукą поред тèрлуке, ген. тèрлукã f. pl. (Равни Котари, Станковци, Босна) = тeлÿкé f. pl. (Босна) „2° вунени доњи дио обојакá, који се облачи испод опанака“ = терлак поред тêрхк, тéрлек, ген. терлака (Космет) „3° горња хаљина од чохе или сатина“ 4° „од конаца исплетена капа испод феса или кечета“. Поред ове изведенице на -лук још скраћени тур. инфинитив од терлêмa f (Koсмет) „од памучних конаца саплетена лака капа испод феса или плиса као заштита од зноја“ = терлêма f (Босна) „врућица, тифус < тур. terleme „tirus“, основно значење „знојење“. Сложеница терлидиба или терлидива (по јелеку) (Вук) „некакво ткање, платно “ = тели-диба – терли-диба (Босна) „брокат“.
Ивана Башић
Етнолошка обрада
Терлик је женски одевни предмет који је особен за Горан(ц)е и њихову културу. Реч је о врсти мантила тамне (црне) боје, кројеног у струк, без ревера, дугих равних рукава, напред отвореног и дужине до колена. Постоји разлика између терлика који се користи свакодневно и оног који се одева само у свечаним приликама (свадба, сунет, Ђурен). Разлике између једног и другог терлика се огледају пре свега у материјалу од којег се израђује и богатству украса. Свечани терлик („за весеље“) има везене геометријске шаре на ободима рукава и на предњем доњем делу (у висини скута – изнад колена), а онај који се користи свакодневно је без шара, тј. украса. Терлик се шије по поруџбини, није конфекцијски одевни предмет.
Жена облачи терлик први пут када “излази на вода”. У питању је ритуал који се обавља ујутро, након “прве брачне ноћи”. Терлик, у том контексту, симболизује удају, односно промену брачног статуса. Жена је од тада у обавези да га носи сваки пут када борави изван куће и дворишта. Наведено правило је данас у примени само донекле, јер га не носе све удате жене. Користе га само када бораве у Гори. Терлик данас носе свакодневно старије жене и то, пре свега, оне које су стално настањене у Гори. У питању је вишефункционалан одевни предмет који представља један од истакнутијих симбола/маркера горанског идентитета. Део је традиционалног женског костима који се облачи у свечаним приликама – у том погледу нема замене са мантилом. Он такође представља незаобилазан одевни предмет који невеста носи на свадби.
Израз терлик се, по свему судећи, користи за поменути одевни предмет само у горанском говору. У турском језику постоји израз терлук, али се он користи за папуче. На интернет страница музеја Рас из Новог Пазара бележимо текст у којем се помиње израз терлук за женски одевни предмет, а не за папуче. Наведено је: “Муслиманке су носиле чаршав са печом, а када су излазиле из куће облачиле су и терлук, горњи хаљетак доста сличан џубету, али са рукавима.” Он је, за разлику од горанског терлика, знатно дужи. Потребно је казати да је код појединих муслиманских заједница у Македонији такође присутан женски одевни предмет за који се користи израз терлик. Међутим, он се по свом изгледу (кроју) знатно разликује од терлика који носе Горанке (подсећа на фереџу, а не на мантил). У питању је очигледно употреба једног термина за два различита одевна предмета.
Јадранка Ђорђевић Црнобрња
Литература
Видиниќ, Горанче. 2013. „Зар, фереџе – минато или сегашност“. Етнолог. Бр. 15. Стр. 35–40; Дармановић, Мина. 1994. „Садашња Горанска народна ношња“. Гласник Баштина св. 5. Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана. sтр. 143–149; Димовска, Сања. 2013. „Закон за забрана да се носи зар и фереџе во Македонија“. Етнолог. Бр. 15. Стр. 41–54; Đorđević Crnobrnja, Jadranka 2014. „The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory“. Култура/Culture. International Journal for Cultural Researches 6: 159–168; Idrizi Aljabak, Sadik 2013: Muška i ženska narodna nošnja u Gori. http://sadik-idrizi-aljabak.blogspot.com/2013/12/muska-i-zenska-narodna-nosnja-u-gori.html (preuzeto 24.3.2015.); Николић, Десанка. 1995. “Етнокултурни стереотипи становника Горе и Средачке жупе“. Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска, Антропогеографско-етнолошке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Књ. 40/II. Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. Стр. 169–174; Светиева, Анета. 2001. „Транзиција на терлик“. Македонски фолклор. Година XXIX. Број 58–59. Стр. 187–192;Hasani, Suzana. 2003. Etnološkekarakteristike Šarplaninske ŽupeGora. Diplomski rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; Sкок, Petar. 1988. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika III. Zagreb : Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti; http://www.muzejras.org/etnologija_l.html (preuzeto 14.8.2015.); http://mlicanin.weebly.com/goranski-recnik.html (preuzeto 18.8.2015.)