Смрт

СМРТ

смрт, -и, ж. смртимн.

Лексикографска дефиниција:

‘престанак живота, животних функција организма (човека, животиње, биљке)’

Семантички деривати и метафоре:

1. ‘пропаст, уништење, нестанак нечега’
2. ‘велика непријатност’ (нпр. у изразу смрт ми је)

3. Творбени деривати:

смртан прид. ‘који се односи на смрт, који је у вези са смрћу; веома тежак, неподношљив, опасан; који је подложан смрти, који мора да умре, пролазан’
смртник м. ‘онај који је смртан, који мора да умре; човек као пролазно биће’
смртница ж.
смртнички прид. ‘који се односи на смртнике’
смртно прил. ‘тако да се мора умрети, на смрт; попут мртваца; фиг. силно јако у највећој мери’
смртност ж. ‘особина онога који је смртан; сразмера умрлих према укупном броју становника(у одређеном временском раздобљу, на одређеном подручју), морталитет’
смртовница ж. ‘штампана објава о нечијој смрти; службена, писмена потврда о нечијој смрти’
смртоносан прид. ‘који доноси, изазива смрт; врло опасан, кобан, убитачан’
смртоносно прил.
бесмртан прид. ‘који не умире, који вечно траје; фиг. који има непролазну вредност, значајан, славан, незабораван; врло успео, добар’
бесмртно прил.
бесмртност ж.
посмртни прид. ‘који се односи на време после смрти; који је објављен после нечије смрти (књига нпр.)’
посмртнина ж. ‘оставштина после смрти; новчана помоћ која се даје породици покојника за погреб’
посмртница ж. ‘писмено или штампано обавештење о нечијој смрти’
посмрче с. ‘дете које се родило после очеве смрти; фиг. књижевно дело штампано по пишчевој смрти’
усмртити свр. ‘лишити живота, убити’

 

4. Изрази:

блед као смрт ‘врло блед’
до смрти увредити (некога) ‘нанети некоме неопростиву увреду’
између живота и смрти (бити, налазити се) ‘бити у великој опасности по живот’
клиничка смрт ‘стање престанка дисања и куцања срца у коме ткива још нису подвргнута распадању’
на живот и на смрт (борба, борити се) ‘до краја, до последње снаге’
на ивици смрти (бити, налазити се) ‘бити у великој животној опасности’
на смрт болестан ‘тешко, неизлечиво болестанֹ’
на смрт уплашен ‘у великом страху’
наћи смрт ‘погинути, умрети’
(по)гледати смрти у очи ‘суочити се, суочавати се са смртном опасношћу’
смртни непријатељ
смртно заљубљен (бити)
смртни грех
посмртни остаци
посмртни марш
То ми је смрт (моја), т.ј. мрзи ме врло, нпр. што радити, слушати или говорити (Вук, Пословице)
Смрт ми је, т.ј. мрзим као смрт, кад ме неко дигује од ручка Косово
Смрт ми је, кад ми тако рекне Косово(RJA)

5. Фразеологизми:
питање живота и смрти ‘нешто врло важно, судбоносно’
тачан као смрт ‘веома тачан’

6. Етимологија:

смр̏т -и, f. (XIII век?), у̀смртити, -ӣм pf., смр̏тан, -тна, -тно, смр̏тник m., бѐ-,  по̀-смртан, смр̀то̄вница f., смрто̀носан, -сна, -сно; стсрп., српсл. сьмрьть, смрьть. — Од псл. *sъmьrtь, уп. стсл. съмръть, мак. смрт, буг. смърm, слн. smȓt, слч. smrt’, чеш. smrt, глуж. smjerć, длуж. smjerś, пољ. śmierć, рус., укр. смерmь, блр. смерць | Псл. реч прасродна је са лит. mirtìs, стинд. mr̥tí-, ав. mərəiti-, лат. mors, mortis ‘смрт’ < пие. *mr̥-ti-, глаголска именица од корена *mer- ‘умрети’ (в. мре́ти, мо̀рити, мр̏тав). Псл. **mьrtь, које тачно одражава тај пие. предложак, посведочено је само са префиксом *sъ-, који се различито тумачи. Највероватније је тумачење које га своди на ие. *H1(e)su– ‘добар’ (уп. здра̏в) и тумачи целу реч као сложеницу ‘добра, пожељна смрт’. Појам „добре смрти“ може се довести у везу са представама о загробном животу, или о начину одласка са овога света, при чему се природна смрт у односу на насилну, превремену означава као добра. У том смислу се у разним језицима употребљава израз „своја смрт“, уп. рус. умереть своей смертью, лит. sãvo smerčiù mirti, нем. seinen Tod sterben, фр. mourir de sa bonne mort и др. Изнета је и претпоставка да је псл. *sъ- < *su- варијанта од *su̯e- ‘се(бе)’ (в. се, сѐбе̄, сво̑ј). Најмање вероватна је интерпретација по којој би *sъ- био преверб, псл. *sъ(n)-, в. с(а). Придев смрто̀носан је од стцслов. съмрътоносьнъ, које је преведеница од нгр. θανατηφόρος. Уп. са̀мрт. • Skok 2: 466 s.v. mrijèti; А. Лома, КСК 9/2004: 59–61; ESJS 926–927; Snoj 675–676.

Снежана Петровић