Опанак

Опанак је врста плитке обуће, истог облика за оба пола и за све узрасте, позната у Србији још у раном средњем веку.

1. Етнолошка обрада

1. Основни текст
2. Литература

Основни текст

Опанак је врста плитке обуће, истог облика за оба пола и за све узрасте, позната у Србији још у раном средњем веку. У XIX веку ношено је више врста опанака. Најраспрострањенији и најдуже ношени су пресни опанци од неучињене свињске, говеђе, телеће, јагњеће и бивоље коже, познати као прости, врцани, сејменски опанци, као сировци, шиваци, хајдучки, поред дрвењака од врбовог, липовог/брезовог дрвета. Пресни опанци су били домаће израде. Од 1850. године у Србији се, са развојем опанчарског заната, почињу израђивати црвени опанци, црвењаци. Крајем XIX века појављују се штављени, трајнији и бољи опанци, ђонаши, штављеници, шабачки или шиљкани. Најпре су ношени у западној па у источној Србији.

Литература

Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народне ношње у XIX и XX веку: Србија и суседне земље, Београд: Етнографски музеј у Београду, 2011; Милка Јовановић, ,,Народна ношња у Србији у XIX веку“, Српски етнографски зборник XCII, 1979; Мирјана Прошић-Дворнић, Женски грађански костим у Србији XIX века, Београд: Музеј примењене уметности, 1980; Босиљка Радовић, „Женска народна ношња у Мачви и Поцерини“, Гласник Етнографског музеја XVI, 1954; Stanoje Stanojević, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka 1–4, Zagreb: Bibliografski zavod, 1928.

 

Драгана Радојичић