Кошуља

Кошуља је значајан одевни предмет српске народне ношње, а позната је и у словенском традиционалном одевању.

1. Етнолошка обрада

1. Основни текст
2. Литература

Основни текст

Кошуља је значајан одевни предмет српске народне ношње, а позната је и у словенском традиционалном одевању. Различити материјали, дужина, кројеви (раван крој, сечена и убрана на струку или убрана само око врата), орнаментика (вез на грудима, по доњем ободу кошуље, на рукавима и сл.) указују на значај који се у народу придавао овом делу одеће. Кошуља је комад одеће који је у додиру са самим телом, па је добила и важну улогу у обредно-обичајној пракси. Сматрало се да има апотропејску и плодоносну снагу.

У народној култури кошуља је повезана са обичајима животног цикуса, обичајима календарских празника и народном медицином. Јавља се и у улози човековог двојника.

Годину дана након венчања младожења цепа своју кошуљу да би дуго живео. Да би невеста рађала мушку децу било је неопходно да се провуче гола кроз мушку кошуљу, или да јој брат обуче кошуљу на дан венчања.

Неплодна жена је увлачила рукаве своје у рукаве мужевљеве кошуље и заједно их остављала да преноће на јарму да би затруднела. Кад нероткиња посини нечије дете, онда од своје кошуље сашије кошуљицу коју облачи детету. Тим поступком она га усињује и понаша се према њему као да га је родила.

Пре него што дете први пут обуче нову кошуљу, кроз њу се спушта комадић жара да би се из ње одагнали демони. Том приликом се изговара: Ову да поцепаш и још многе да промениш жив и здрав. Пожељно је да прва кошуља буде поклон од кума, јер се верује да само она може чувати од болести.

Кошуља се употребљавала у обичајима који су штитили од болести и епидемија. У том погледу је најмоћнија кошуља једноданка, која је морала да се уради за један дан и ноћ. Она штити од болести и смрти. Ако се родитељима не држе деца, онда се новорођеном детету облачи оваква кошуља са надом да ће га одржати у животу. Када се у Крагујевцу појавила куга (1837. године), девет голих баба је у глуво доба ноћи сашило кушуљу кроз коју су се провукли кнез Милош, његова породица и војници, како би се на тај начин заштитили од болести.

Кошуља се користила у врачањима против болести, урока, демона, духова. Веровало се да ношење преврнуте кошуље на Беле покладе помаже деци да се заштите од вештица, па им се облачила после покладне вечере. Одрасли не носе преврнуту кошуљу да не би стекли непријатеља.

Махање кошуљом на градобитне облаке треба да помогне да се они разбију и тиме спречи штета на усевима. Кошуљом се прекривају кошнице да се пчеле држе на окупу.

У народу се веровало и да вампири, змајеви и змије имају магичну снагу која долази од кошуље у коју су обучени. За змајеве се верује да, губећи кошуљу, губе и моћ.

У белу кошуљу обучена је млада у покладној поворци.

Литература

Тихомир Р. Ђорђевић, Деца у веровањима и обичајима нашег народа, Београд – Ниш: Идеа − Просвета, 1990; Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Етнографски институт САНУ − Интерпринт, 1998; Словенска митологија – енциклопедијски речник, Београд: Zepter Book World, 2001.

Милина Ивановић-Баришић