Хлеб

panis, храна од печеног теста од брашна (пшеничног, ражаног, јечменог, овсеног, кукурузног, просеног идр.) замешеног с водом

1. Лингвистичка обрада

1. Лексикографска дефиниција:
2. Творбени деривати:
3. Семантички деривати и метафоре:
4. Изрази:
5. Фразеологизми:
6. Етимологија:
7. Пословице:

Лексикографска дефиниција:

хлеб, -а м., хлебови мн., такође хљеб, дијал. и колок. леб, љеб

1. ‘panis, храна од печеног теста од брашна (пшеничног, ражаног, јечменог, овсеног, кукурузног, просеног идр.) замешеног с водом‘

2. ‘било која храна‘

Творбени деривати:

хлебац, -пца м. ‘хлеб; врста болести‘, дем. од хлеб

хљебача ж. ‘врста погаче‘

хлебан прид. ‘који припада хлебу, који је од хлеба; где има доста хлеба‘

хлебар м. ‘човек који меси и пече хлеб‘

хлебара ж. ‘место где се чува хлеб‘

хлебарев прид. ‘који припада хлебару‘

хлебаров прид. ‘исто‘

хлебарица ж. ‘жена која меси и пече хлеб‘

хлебаричин прид. ‘који припада хлебарици‘

хлебарина ж. ‘оно што се плаћа хлебару за његове услуге‘

хлебариште с. ‘корпица у којој стоји хлеб‘

хлебарница ж. ‘место где се прави и продаје хлеб‘

хлебарски прид. ‘који припада хлебарима‘

хлебарство с. ‘особина, посао, делатност онога који је хлебар‘

хлебарствовати несвр. ‘радити као хлебар‘

хлебина аугм.

хлебница ж. ‘место где стоји хлеб; место где хлеба има у изобиљу‘

хлебождер м. ‘особа која ждере хлеб (а ништа не ради)‘

хлепчац, -пчца м. дем.

хлепчић м. дем.

безлебара ж. ‘печурка која се може јести без хлеба‘

ухлебље с. ‘плаћени стални посао‘

ухлебљење с. ‘исто‘

Семантички деривати и метафоре:

1. ‘зарада за одржавање живота‘;

2. ‘имање, очевина‘ (Паша би му комад љеба дао, комад љеба, четрдесет села НП Вук);

3. ‘душевна храна‘;

4. ‘што је из једног комада умешено и испечено‘;
Изрази:

кора хлеба ‘најмање што треба да се човек може прехранити‘

бели хлеб често у народним песмама уз црвено, рујно вино: Ил‘ си жељна вина рујевога, ил‘ симита леба бијелога

погазити хлеб ‘изневерити домаћина код кога је особа претходно била угошћена‘

хлеб и со ‘дужност, обавеза према некоме, цесто газди, домаћину‘

хлеб насушни

Фразеологизми:

ко тебе каменом ти њега хлебом

тражити хлеба преко погаче

Етимологија:

хлȅб хлȅба m., јек. хљȅб (XIII в.), (х)лȅбац, (х)лȅпца, хлȅпчић dem., хлȅбан adj.: хлебна пећ, хлебно жито, ỳхлēбље n.; српсл., стсрп. hlybq – Од псл. *хlĕbъ уп. стсл. hlybx, мак. леб, буг. хляб, слов. (заст.) hlѐb, слч. chlieb, чеш. chléb, глуж. khlĕb, длуж. klĕb, пољ. chleb, рус. хлеб, укр. хлiб, блр. хлеб | Иста реч постоји у германским језицима: гот. hlaifs, стисл. hleifr, старофризијски hlēf, ствнем. hleib, нем. Laib, агс. hlāf, hlafweard титула, досл. ‘чувар хлебова’, енгл. loaf, lord < герм. *hlaiᵬa; однос псл. х- : герм. h- искључује могућност ие. прасродства; обично се сматра да је посреди прасл. позајмљеница из готског, но могуће је да су реч и Словени и Германи позајмили из трећег извора, будући да се она не објашњава ни из слов. ни из герм. језичких средстава. Пореди се са гр. κλίβανος поред κρίβανος ‘хлебна пећ’, које је и само неизвесног, вероватно страног порекла. Постоји претпоставка да је у германском реч првобитно означавала бесквасни хлеб насупрот квасном (braua- > енгл. bread, нем. Brot итд.), док се за словенски претпоставља да је у њега позајмљена у значењу ‘хлеб умешен са квасцем’ насупрот бесквасном на који се односила реч *kruхъ > с.-х. зап. крух, уп. кршити. Доцније се значење уопштило на све врсте хлеба, па се у Светоарханђелској повељи цара Душана спецификује kisylq hlybq за хлеб умешен са квасцем. У готском има сложеница *ga-hlaibs ‘саборац, школски друг’ која се узима за калк лат. com-pānio досл. ‘са-хлебник’, од com- ‘са’ и pānis‘хлеб’, одатле интернационализми компањон, компанија, уп. израз делити хлеб с неким, у том значењу већ у Душановом законику, члан 70: wtdylenq hlybwmq i imanJemq. Савремен колоквијални лик лȅба . настао је реинтерпретацијомпартитивног генитива у изразима типа једе (х)леба као акузатива (једнаког номинативу). Из црквенословенског потичу глагол ухлебити се и именица ухлебље, посведочени у славјаносербском од почетка XIX в. у значењу ‘пензионисати се’, ‘пензија’. • Skok 1: 673–674 s.v. hljȅb; ЭССЯ 8: 27–30; Snoj 260 s.v. hlȇbec; Kluge 554; Schrader/Nehring 1: 166; Lehnmann 185–186; Михајловић 1984: 521.

Пословице:

Ко тражи хљеба преко погаче, жели и овсенице (Вук)

Тако ми соли и хљеба (Вук)

Лези хљебе да те једем ‘каже се за некога ко нема никаве обавезе ни бриге, осим да једе на готово; готован‘ (Вук)

Извори за тачке 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA

Снежана Петровић