БАСНА

Лексикографска дефиниција:

1.‘кратка прича с моралном поуком, у којој обично животиње представљају људе и људске особине’
2. ‘мистичне речи које се изговарају при бајању’

Дијалекатске потврде:

ба̏сна f. „ мистичне речи које се изговарају при бајању “ Србија, Бања Лука, „измишљотина, лагарија“, заст. „мит“, књиж. „кратка прича с моралном поуком; предмет радње, фабула“, ба̏сница dem.; ба̏снити impf. „бајати“; сложени придев ба̏сносло̄ван, -а, -о „невероватан, фантастичан“ (РСА).

Семантички деривати и метафоре:

‘невероватна прича, измишљотина, лагарија’

заст. ‘мит’

3. Творбени деривати:

басница дем.
баснар м. ‘баснописац’
баснарски прид.‘који се односи на басну’
баснен прид. ‘који је као из басне’
баснити несвр. ‘бајати, казивати басме’
басничар м. ‘баснописац’
баснички прид. ‘као у басни’
басновит прид. ‘баснослован’
басновито прил. ‘баснословно’
басноверје с. ‘празноверје, неосновано мишљење’
баснољубац м. ‘љубитељ басана; некритичан, лаковеран човек’
баснопевац м. ‘баснописац’
баснописац м. ‘састављач, писац басана’
баснослован прид. ‘који је као из бајке, који се односи на бајку, митски; који је као у бајкама, измишљен, необичан, фантастичан; невероватно велики, огроман’
баснословац м. ‘баснописац’
баснословити несвр. ‘причати бајке’
баснословје с. ‘баснословље’
баснословље с. ‘митологија; скуп митова; стварање митова; наука о митовима’
баснословка ж. ‘измишљена прича, бајка’
баснословно прил. ‘на баснослован начин, као у бајци, фантастично;  необично много, врло’
баснотворац м. ‘баснописац‘

4. Изрази:

5. Фразеологизми:

6. Етимологија:

ба̏сна -е̄ f. , покр. и ‘басма, мистичне речи које се изговарају при бајању’ (Срби граничари), такође басан ‘исто’ (Тимок), ба̏сма; ба̏сносло̄ван, -вна, -вно adj.; српсл. баснь: басни и льжа (Законоправило Св. Саве). — Од псл. *basnь, -sni, уп. стсл. баснь, мак. басна, буг. ба̀сня, дијал. ба̀сма,слн. bȃsen, заст. bȃsem, чеш., слч. báseň, глуж. baseň, длуж. bas(e)ń, пољ. basń, рус. ба́сня, стукр. басня | Псл. реч изведена је суфиксом *-snь од *bajati(в. ба̏јати), као *pěsnь ‘песма’ од *pěti; даљи фонетско-морфолошки развој ишао је преко басан, -сни (Јуриј Далматин) > ба̏сна (од XVII в. у значењу ‘басма’, од XVIII у данашњем) > ба̏сма као пѣсан, -сни > п(ј)есна > пе̏сма; уп. и рум. славизам basmă поредbasnă. Изворно значење ‘бајање, тј. изговарање религијско-магијских формула’ чува се у гласовном лику ба̏сма, док се ба̏сна као књижевна реч своди на црквенословенски калк грчког μθος; еллvнскы~ басни код Григорија Цамблака значи ‘(старо)грчки, тј. пагански митови’, српсл. баснословиѥ ‘митологија’; сложени придев ба̏сносло̄ван је од стсл. баснословьнь као превода за гр. μυθολογικός. Као назив за кратку поучну причу о животињама (лат. fabula) реч је увео Доситеј Обрадовић под рускословенским утицајем (рус. басня ‘басна’). Заст. басништво n. ‘поезија’ (1841), баснени adj. ‘романтичарски’ (1809) су пореклом чешки пуристички неологизми (чеш. básnik‘песник’, básnictví ‘песништво, поезија’), уп. ба̑јка. • ЕРСЈ 2: 226; SP 1: 193; ЭССЯ 1: 161–162; Sadnik/Aitzetmüller 120–121; Skok 1: 93 s.v. bȁjati; Zett 138; Михајловић 1982: 1–2. 
 
7. Пословице:

Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA

Снежана Петровић