Баба

1. Лексикографска дефиниција:

баба ж.
1. ‘стара жена, старица’
2. ‘старија сродница: мати оца или матере; стрина, тетка, ујна оца или матере; ташта; свекрва’
3. шаљ. ‘жена, супруга; жена уопште’
4. фиг. ‘кукавица, плашљивац’
5. ‘дојкиња, дадиља’
6. ‘играч у дечјој игри’
7. покр. ‘стара пчела’
8. ‘стара кошница са пчелама за пресад’

1.1. Дијалекатске потврде:

ба̏ба f. „старица; мати оца или матере; старија сродница“ (Вук 1818; РСА), рег. и „ташта, свекрва“ Слав. Посавина, Хомоље, Фрушка Гора (РСА), Војв. (РСГВ), бачки Буњевци (Peić/Bačlija), Ченеј (Марић), Радимња (Томић II), Мрче (Радић), Колубара (Николић Б.), Горобиље (Николић), Златибор (Миловановић), Банија и Кордун (Петровић Д.), Поткозарје (Далмација), Лика (Ајџановић), шаљ. „супруга, жена уопште“ (Вук; РСА), Војв. (РСГВ), Слав., Хрв. (РСА), Поткозарје (Далмација), Лика (Ајџановић), фиг. „плашљивац“ (РСА), Војв. (РСГВ), бачки Буњевци (Peić/Bačlija), „дојкиња, дадиља“ Дубр. (Вук; РСА), „играч у дечјој игри“ Војна Крајина, Слав., „стара пчела“ Бос. Градишка, „стара кошница“ Срем (РСА), ба̍ба Црна Река (Марковић I), Лесковац (Митровић), Лужница (Ћирић), Тимок (Динић I), Пирот (Живковић), Каменица код Ниша (Јовановић В.), Ба̏бе pl. село у Шумадији Þ Ба̏бљанин, Ба̏бља̄нка, ба̏бљанскӣ, ба̑бе f. hyp. (РСА); деминутиви ба̏бица, рег. и „дојкиња, дадиља“ НПр Вук (Вук; РСА), „стара, онижа жена“ Чумић (Грковић), ба́бика „бака“ Војв. (РСГВ), баби́чак m. id. (ib.), ба̍бичка Црна Река (Марковић II), Лужница (Ћирић), Тимок (Динић I), Пирот (Живковић; Златковић I), Каменица код Ниша (Јовановић В.), баби̍чка Лесковац (Митровић), ба̍пка id. (ib.), Пирот (Живковић), Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̏пче n. Врање (РСА), ба̍пче Црна Река (Марковић II), Лесковац (Митровић), Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̍пчица id. ib., бабо̍рче Лесковац (Митровић), бабе̍тка Врање (Златановић), ба̀бушка Ускоци (Станић), „кочоперна баба“ Дрвар (Јовичић);аугментативи бабѐтина f. (РСА), Ускоци (Станић), Поткозарје (Далмација), бабети̏на Загарач (Ћупићи), ба̀бӯрда (РСА), ба̀бура бачки Буњевци (Peić/Bačlija), Ускоци (Станић), такође „стара овца“ Пива (Гаговић), бабу̀рача id. (ib.), бабу̀рина (РСА), Ускоци (Станић), бабурѐтина id. (ib.), бабу̀скара, бабу̀скера, ба̀буша (РСА), бабу̍ша „особа која личи на своју бабу“ Пирот (Живковић), Каменица код Ниша (Јовановић В.), такође бабѐскара бачки Буњевци (Peić/Bačlija), бабѐшкара Прошћење (Вујичић), баби̍ште Врање (Златановић), бабашља̍к / бабешља̍к Тимок (Динић III), Каменица код Ниша (Јовановић В.), бабушља̍к Црна Река (Марковић II), бабушта̍ра id. (ib.), бабеште̍р Врање (Златановић), бабешће̍р Пирот (Златковић I); друге изведенице: презиме Ба̏бић, ба́бац, -пца m. шаљ. „држећа старија жена“, „опака стара жена“ ЦГ (РСА), Поткозарје (Далмација), ба̄ба̏ц „крупна мушкобањаста баба“ Загарач (Ћупићи), баба̍ц „бабетина“ Црна Река (Марковић I), бабь̍ц Каменица код Ниша (Јовановић В.), бабьц „бака“ Лесковац (Митровић), ба̏пство n. (ба̏ство, ба̏сто) „посао дојкиње“, ба̏бња̄к m. шаљ. „место у цркви где стоје жене“ Хрв. Крајина, ба̏бовина f. „наслеђе од бабе“, бабари̏ја „измишљене приче“ ји. Бока (Lipovac-Radulović I), баба̀рије pl. „празноверице, предрасуде“ (РСА), Војв. (РСГВ), ба̏боња m. „стар човек (који је изгубио мушкост)“ Студеница; придеви ба̏бав Зајечар, ба̏баст, ба̏бӣ̆н Þ ба̏биња̄ци, -а̄ка̄ m. pl. „бабино лето, filamenta Mariae“, ба̏бинскӣ, ба̏б(и)јӣ, ба̏бљӣ (РСА), ба̍бљес, -та, -то Тимок (Динић I) Þ ба̍бљача f. „уседелица“ Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̏пскӣ (РСА), ба̏бачки бачки Буњевци (Peić/Bačlija); деноминали бабити1, ба̏бовати impf. „бити баба; бити дадиља, дојкиња“ (Вук; РСА), Војв. (РСГВ), бабу̀њати „старети“ (РСА), зба̏бати се pf. „добити изглед бабе“, зба̏бити се „id.“ (РСА), Војв. (РСГВ), о̀бабити (се), зба̏бљати се Врање (РСА), збабо̍шем се Пирот (Живковић), збабо̍ше се 3. sg. „остарити пре времена“ Тимок (Динић I), Каменица код Ниша (Јовановић В.), збабо̀њати се, збабу̀њати (се) Параћин, Зајечар, збабу̀љати се Бачка, збабу̀рати се, зба̀бурити се (РСА); (полу)сложенице бабо̀лик adj., бабо̀личан, -чна, -чно (Вук), ЦГ (РСА), ба̏ба-дѐво̄јка „уседелица“; хипокористици од скраћене основе: ба́ка f. Слав., Херц. (РСА), Војв. (РСГВ), Златибор (Миловановић), Поткозарје (Далмација), „дечја игра; играч у њој“ Алексинац (РСА), ба́кица, ба́чица (РСА), ба̏каша Поткозарје (Далмација), бакуши̏ца Косово (Елезовић I), бакѐтина augm., pej., ба́кац, -кца m. „деда“ Лика, ба́коња „слабић, млакоња“ Банат, баку̀та̄н, -а́на Гружа; ба́ја f. (РСА), Поткозарје (Далмација), ба̑јка, ба̀јкана (РСА), ба̀јкара Поткозарје (Далмација), ба̏јӯн m. Лика, бају̀ндер ib. (РСА), ба̍јче Црна Река (Марковић II); ба́ља f. Подгорица (РСА). — Од XV в. баба, 1272. babica „nutrix“ Дубр. (RJA).

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘женски митолошки лик, зао дух, болест, атмосферска појава итд.’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „вештица“ (RJA), ба̏бе pl. „касни (пролећни) снег“ Радимња (Томић II), ба̍бе „период променљивог времена у марту“ Врање (Златановић), ба̍бица m. „гајдаш који увесељава коледаре“ Врање (Златановић), ба̏бице f. pl. „зли дуси који море малу децу“ Сврљиг, Бољевац, „породиљска грозница“ Пирот, Хомоље, „задушнице које падају на недељу дана пред беле покладе великог поста“ Кучи (РСА), ба̍бице „зли дуси који море новорођенчад и породиље“ Тимок (Динић I), ба̏пке „зли духови који муче породиљу“ Лесковац, „ране на устима (код породиља)“ (РСА), ба̍пке „ранице на уснама мале деце“ Врање (Златановић), „тетанус“, „украси против урока на бебиној капи“ Лесковац (Митровић), баба-ма̑рта f. „променљиво време у месецу марту“ (РСА), Војв. (РСГВ), рег. и „маслачак, Taraxacum officinale“ Пирот, баба-мартини дни „време од Великог четвртка до Спасовдана“ Црна Река (РСА); баба коризма „седам недеља Великог поста“ (СлДрев 1:122), „момак преобучен у женске хаљине који представља часни пост и којим жене на Чисти понедељак плаше децу да не једу масно“ (Вук; РСА); изрази: дједова (ђедова) баба „маска у покладној игри“ Рисан (Вук; РСА), бабин луб „дуга“, бабин кут (буџак) „северозападни угао неба из којег често долази непогода“ (СлДрев 1:123), ба̏бин бу̀џа̄к: Кад се наоблачи из бабина буџака, тако су говорили, онда ће бит кише Војв. (РСГВ), бабина греда „id.“ (СлДрев l.c.), ба̍бина неде̍ља „последња недеља у марту“ Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̏бје ле̏то „период јесени са краткотрајним топлим данима“ Војв. (РСГВ), ба̍бље ле̍то „id.“ Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̏бачко ли̏то бачки Буњевци (Peić/Bačlija), Бабини руби „дан уочи Бадње вечери“, бабини дни (јарци, козлићи, позајменци, укови) „снежни дани у марту“ (СлДрев 1:122), ба̏бини ко̏злићи „снег који пада око Благовести“ Војв. (РСГВ), ба̍бини ја̍рићи „касни (пролећни) снег“ Црна Река (Марковић II), ба̍бини ја̍рци Каменица код Ниша (Јовановић В.), Бабини штапи „Орион“ (СлДрев 1:123), ба̏бине у̏ке „невреме крајем фебруара и у марту, последњи трзаји зиме“ Поткозарје (Далмација), Ба̍бине тоја̍ге „звезде“ Врање (Златановић), те̏ра ба̏ба ко̏злиће „снег који пада око Благовести“ Војв. (РСГВ).

Етимологија:
· Иста реч каобаба „старица“ (в. баба1) у различитим фолклорним специјализацијама, које су делом општесловенске и прасловенске, уп. нпр. буг. ба̀ба „врачара, чаробница“, пољ. baba„id.“, чеш. bába, струс., стукр. баба, укр. ба́ба; каш. babica; чеш. дијал., пољ. babka, рус. и укр. дијал., заст. ба́бка (SP 1:169-171; ЭССЯ 1:105-108); изван слов. ареала лет. bãba „старица, вештица“; за поједине изразе уп. мак. баба Марта „месец март“, буг. баба марта „id.“ (БЕР 1:22); пољ. babjelato „кратак период сунчаних дана на почетку јесени“, чеш. babí léto „id.“, слч. babieleto, рус. ба́бье ле́то (SP 1:172), и лит. bóbų vãsara; чеш. babí kout „облаци са северозапада који доносе непогоду“ (Machek 39-40) итд.

***Реч баба се у народној култури користи за означавање женских митолошких ликова и духова, болести (уп. и мак. бапка „заушке“, буг. ба́бици pl. „цревне глисте код деце, Oxyurus vermicularis“, укр. ба́бицi „болови, колике у трбуху“), атмосферских појава (уп. и мак. баби pl. „последња три дана марта“, пољ. babinmróz „октобарски мраз“), астрономских објеката (уп. пољ. дијал., длуж., чеш. дијал. baby pl. „сазвежђе Плејаде“, рус. дијал. ба́бы „id.“, укр. ба́би), календарских датума (уп. нпр. буг. бабинден „дан после зимског св. Јована, посвећен заштити од бабица“), ритуалних предмета (уп. мак. дијал. ба̀бка „пужева кућица на дететовој глави против урока“ Велес (Геров), буг. дијал. ба̀nчинки pl. „пужеве кућице као украс на плетеницама (косе)“ Родопи (БД 2:125), в. и баба3) и сл. (СлДрев 1:122). Уп. и СлМит 11-12 s.vv. баба јага, баба марта, баба тодорица; СлДрев 1:122-127 s.vv. баба, баба яга, бабин день, бабочка, бабье лето; Dukova 1984:5-7. (Баба) Марта могло би бити преосмишљено од Мара, Марена или сл., имена женског лика словенских пролећних обреда који персонификује зиму и смрт, уп. СлМит 344–345; Dukova 1983:30-36. В и бабарога, јежибаба. Овамо вероватно и ба̀бура „гра̏д, лед“ Карашевци (РСГВ), бабу́ра „тмурно време са ситном кишом“ ib. (грађа ЕРСЈ). За ба̀буна „жена злих очију“ Студеница, ба̀буља „id.“ ib. (РСА) в. бабун. РСА s.v. ба̏пке погрешно ставља пример: Дум Антун је знао заклети пругове, бапке, гусјенице и сваку пасју вјеру, где бапке није акузатив множине од бапка, него од бабак1. За ба̏пке „ране на устима; тетанус“ уп. ипак и бо̏пке „богиње“ Лужница и Нишава, в. боба1. (ЕРСЈ 2: 16–18 s.v. баба2)

2. ‘славски колач’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „славски колач“ Сврљиг (РСА), ба̍ба „омањи хлебац, стоји на славском столу за све време славе, на њега се стави мало соли, а онда део славског колача звани љубо̍вник“ Бучум и Бели Поток (Богдановић I), Алексиначко Поморавље (Богдановић II), ба̏бица „колач у облику хлепчића који се меси о задушницама“ Крагујевац (РСА), Чумић (Грковић), Радимња (Томић II), „округао колач који се меси и пече за извесне празнике; хлебни колачић за Божић“ Ускоци (Станић), ба̍пка „погачица; обредни колачић“ Пирот (Златковић I), ба̀бурица / бабу̀рица „врста пшеничног колачића који се дели на гробу покојника за његову душу“ Гружа (РСА).

Етимологија:
· Метафора од баба„старица“ (в. баба1), можда и у значењу митолошког лика (в. баба2), вероватно још прасловенска; уп. чеш. bába „врста пецива“, слч., пољ., глуж. baba „обредно пециво“, длуж. baba „округао колач или хлепчић“, рус. ба́ба „врста слатког пецива“, дијал. „ускршњи колач цилиндричног облика“, укр. ба́ба „обредно пециво“; пољ. дијал. babica „врста обредног пецива“; чеш., пољ. babka „врста пецива“, укр., блр. ба́бка „id.“ (SP 1:169-171; ЭССЯ 1:105-108; уп. и Machek 40 s.v. bába; ЕСУМ 1:103 s.v. ба́ба3; ЭСБМ 1:255 s.v. ба́бка12).

***У неким случајевима можда је веза са бабасекундарна, а изворно би се назив пецива односио на његов облик (за евентуално постојање корена *bab- „надимати се“ в. бабушка2), уп. с.-х. облике из загонетака бабу̀лица „јаје“ и ба̀бурица / бабу̀рица „нафора“ (РСА). (ЕРСЈ 2: 18 s.v. баба3)

3. ‘наковањ за откивање косе’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „наковањ за откивање косе“ Војна Крајина, ба̏бица „id.“ (Вук 1818), Фрушка Гора (РСА), Војв. (РСГВ), бачки Буњевци (Peić/Bačlija), Радимња (Томић II), Банија и Кордун (Петровић Д.), Лика (Ајџановић), Поткозарје (Далмација), Доњи Рамићи (Malbaša), Карловац (Finka/Šojat 1973), Дуга Реса и Карловац (Perušić II 104), Михаљевићи крај Оштарија (Perušić IV 74), Вирје (Herman), Озаљ (Težak), Бузет, Истра (Skok 1:82), ба̏пка „мали наковањ за откивање косе“ Крагујевац, Краг. Јасеница (РСА), Ливно и Дувно (Рамић), ба̀пчић m. „id.“ Бингула (РСА), ба́бац „дрво у које се забије бабица и на њој откива коса“ Поткозарје (Далмација); такође ба̏ква f.низак, покретан наковањ за откивање косе“ Таково, ба̏квица dem. „id.“ Ужице (РСА), Златибор (Миловановић). Овамо вероватно и ба̑бица „жељезо у косца, на којем је тањи брид косе“ Бакарац и Шкрљево (Turina/Šepić). — Од XVIII в. баба: Што трибује косцу? Водир, баба, брус Ј. С. Рељковић (RJA).

Етимологија:
· Метафора од баба „старица“ (в. баба1), вероватно још прасловенска; уп. мак. баба Сухо и Висока код Солуна (К. Пеев, МЈ 28:80), слн. bábica, пољ. дијал., чеш. дијал., слч. babka, рус. дијал., укр. дијал., блр. ба́бка.

***Уп. SP 1:169, 170, 171; ЭССЯ 1:109, 116, без тумачења семантичког прелаза; могуће објашњење пружа пример из Поткозарја, где се прибор састоји из два дела, бапца и бабице, уп. баба7 (али је „мушки“ део овде онај у који се женски умеће!). Треба ипак имати у виду и могућност постојања посебног *baba „камен“, уп. баба8, Баба: за наковње су првобитно служили каменови, уп. гр. ἄκμων „наковањ“ = стинд. aśman- „камен“ итд. Облик баква преко *бавка од бапка, в. баба12. (ЕРСЈ 2: 18–19 s.v. баба4)

4. ‘стог снопова’

Дијалекатске потврде:
чак. ба̏ба f. „стог снопова сирка и кукуруза“: „секих 40, 50 сирак, а ако је слама дебела, још и мање“, вежу у снопове, од којих се, по „трајсетек до педесетек снопи ... делају баби“ Врбник на Крку (Влајинац II), ба̀бура „стог снопова“: Дознао сам да се код њих [близу Суње] жито деђе ... у бабуре и кладње. У једне бабуре има до 100 снопова (РСА), „купа, крстина жита“ Банија и Кордун (Петровић Д.), ба̏бура „кукурузовина сложена усправно“ Михаљевићи крај Оштарија (Perušić IV 74); овамо можда и ба̏бичити impf. „правити снопове пшенице, руковедати“ Вршац (РСГВ).

Етимологија:
· Метафора од баба „старица“ (в. баба1), можда још прасловенска; уп. каш., чеш. baba „последњи сноп (довезен са поља)“, длуж. baby pl. „руковети, снопови лана на пољу“, слн. дијал. bábica „стог снопова на пољу“, рус. дијал. ба́бка „стог снопова, сноп“ (SP 1:168-171), блр. ба́бка „стог од 5, 10 или 15 снопова“ (ЭСБМ 1:255).

***Као називи првих и последњих снопова *baba и *dědъ имају своју митолошку мотивацију (Т. Б. Лукинова, Этимология 1984:122-123 објашњава их култом предака). Са друге стране, назив за стог могао би бити мотивисан обликом, уп. баба8. В. и бапка1. Премда је основни облик потврђен само на чак. терену, глагол бабичити имплицира некадашње постојање баба, бабица у овом значењу и у шток. говорима. (ЕРСЈ 2: 20 s.v. *баба6)

5. ‘греда у кући, воденици, на сплаву итд.’, ‘камени стуб моста’, ‘примитивна дрвена дизалица’, ‘дрво од којег се прави главина за кола’, ‘облучје на самару’, ‘дрвени поклопац за грожђе у преси’, ‘женска копча’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „главна уздужна греда у кући на коју се ослањају попречне“ Слав., „греда која држи под“ Дубица на Уни, „греда на предњем или задњем крају сплава“ Подриње, „камени стуб на којем почива мост“, „греда која држи вретено горњег воденичног камена“ Приштина (РСА), „назив за разне предмете који служе као ослонац“: Торањ стоји на оним бабами Лика (Ајџановић), „воденични уређај за подизање или спуштање ‘горњака’, горњег воденичног камена“ Васојевићи (Стијовић), „примитивна дрвена дизалица која се користи при грађењу“ Дучаловићи, „дрво од којег се прави главина за кола“, „облучје на самару“ (РСА), Васојевићи (Боричић), „дрвени поклопац који се ставља на грожђе у преси“, „женска копча“ Карловац (РСА), „троугласти дрвени држач на коме се вози плуг“ бачки Буњевци (Peić/Bačlija), „дебели зид (део зида на кући као потпорањ)“ Бакарац и Шкрљево (Turina/Šepić), ба̏бица dem. „камени подупирач моста“ (РСА), „део копче за спајање крајева на одећи“ Поткозарје (Далмација), ба̏бица „женска копча“ Велико Блашко (Савићеве), ба̏пка „подупирач“ Хрв. (Вук; РСА), „пречага у колским лотрама“ Поцерина, „попречна пречага на вратницама“, „греда за везивање шипова“ Лика, Босна (РСА), „пречага на мердевинама“ Вршац (РСГВ), Радимња (Томић II), „облучје на самару“: „Самар“ ... се дијели на „стелу“ и „дрвеницу“. Дрвеницу чине: прва и задња „бапка“ са шест „патарица“ Кучи (РСА), такође ба̑вка „стопа на мердевинама“ Петловача (грађа ЕРСЈ), бабу̍ља „греда у воденици са два крака“ Врање (Златановић), ба̀бура „дрво на вратима кроз које пролази дрвени шип који се отвара нарочитим кључем“ (RJA; РСА); ба́бак, -пка m. „греда код ветрењаче на којој лежи мати и на овој доњи камен“, „шарка на вратима или прозору, баглама“ (РСА), ба́бац „мушка копча“ В. Блашко (Савићеве); овамо вероватно и ба̏ква f. „место на огњишту где стоји лонац док се кува јело“ Сврљиг (РСА).

Етимологија:
· Метафора од баба „старица“ (в. баба1), можда још прасловенска; уп. мак. дијал. баба „део воденице“ (К. Пеев, МЈ 28:80), Егејска Македонија (Пеев), буг. дијал. ба̀ба „id.“ Ћустендил (БД 6:139), ба̀ба̣ „удубљење у којем се врти вретено воденичног камена“ Странџа (БД 1:65), ба̀ба „витло за подизање и спуштање горњег воденичног камена“ Родопи (БД 2:125), слн. bábica „поклопац; женска копча“, рус. дијал. ба́бка „стуб који служи као подупирач нечега“, блр. дијал. ба́бка „клада, брвно које се подмеће под угао куће“, стукр. бабка „подупирач, стубић“ (SP 1:169, уп. id. 171; ЭССЯ 1:109, 116), можда укрштена са тур. baba у сличним значењима.

***Предмети се у пару називају бабом и дедом када се један, „мушки“, умеће у други, „женски“, ставља на њега одозго, и сл.: ба̏ба „женска копча“ : де̏да (или бабац)„мушка копча“; баба „поклопац“ : деда „притискивач на поклопцу“, такође о деловима воденице поточаре који се увлаче један у други, о предњем и задњем делу самара у које се умећу штице, уп. укр. ба́ба „задњи део саоница“ Полесје (ЭССЯ 1:107), итд., в. дед2. Са друге стране, уп. тур. baba „кровна греда“, такође и baba direǧi „средишња дебела греда висока око два метра која учвршћује потпорне кровне греде; кичмени стуб; дебели, кратак пањ, камен или гвоздени цилиндар који служи за везивање ланаца и ужади мотора, скела или чамаца; притка која придржава млада стабла воћака; почетак ограде“ (TSS; DS 446–447); и тур. реч се тумачи као метафора од термина сродства baba „отац, деда“ (ЭСТЯ 2:10–13, в. бабо; друкчије Tietze 1:253: непознатог порекла). У гагауском забележено је и значење „осовина на којој је учвршћен воденични жрвањ“ (ЭСТЯ l.c.), но оно се ту можда развило под слов. утицајем; пада у очи да за евентуални турцизам нема паралела у другим балканским језицима. Могуће је и да је посреди семантичка универзалија. Сврљишко баква вероватно од *бапка са основним значењем „постоље“, уп. за семантику баба4, баба11, за фонетику баба12. (ЕРСЈ 2: 20–22 s.v. баба7)

6. ‘камен међаш’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „камен међаш“ Мостар, „камени стуб на ивици пута ради сигурности саобраћаја“ Лика; „мотка за обележавање пловног пута“; „гомила истуцаног камена за насипање путева“, ба̏бица „id.“ Лика (РСА), Жумберак (Skok 1:82), ба̏пка Лика (РСА).

Етимологија:
· Нејасно; уп. можда чеш. дијал. baba „камени крст“, рус. ка́менная ба́ба назив за камене идоле у јужној Русији.
***Све наведене речи могле би се подвести под семантику земљишног знака, обележја, уп. семантички распон речи белег „надгробни споменик, крајпуташ; међаш; знак уопште“; уп. баба12. Рус. реч је Фридрих тумачио као позајмицу из тур. babà „кип“, изворно „отац“, одатле рус. дијал. баба́(й) „дед, старац“ и с.-х. ба́ба, бабо, но Фасмер 1:100 примећује да нагласак пре говори за порекло од баба1, под које Skok l.c. ставља жумберачко ба̏бица. Рус. сне́жная ба́ба „Снешко Белић“ указује да се *baba „(стара) жена“ могло употребити да означи човеколик објекат од сваког материјала; уп. и препознавање окамењене „бабе“ (често у друштву животиња: коза, оваца, паса ...) у природним геолошким формацијама (СлМит 12), повезано са митолошким значењем речи (в. баба2). Друкчије Polák 1979:27, који чешку реч заједно са чеш. дијал. babina„растворени базалт“, слч. babulica„округао камен“, с.-х. бабуљ „шљунак“ своди на супстратно *baba„камен“, уп. Баба. Значење ситног камења и у бабу̀рача „шљака“ Босна (РСА). Уп. баба5. (ЕРСЈ 2: 22 s.v. баба8)

7. ‘кукурузни клип са ретким зрнима’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „кукурузни клип са ретким зрнима“ Тимок, ба̏бица „id.“ Д. Топоница (РСА), Гораждевац (Букумирић I), „закржљао клип кукуруза“ Дуга Реса и Карловац (Perušić II 104), ба̍бица Лужница (Ћирић), „ситан, закржљао клип кукуруза“ Бучум и Бели Поток, Тимок (Динић I), ба̍бичка „id.“ Бучум и Бели Поток (Богдановић I), Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̍борка Тимок (Динић I), ба́кица Хрв. Крајина (РСА), ба̏бић m. „id.“ Дуга Реса и Карловац (Perušić II 104).

Етимологија:
· Вероватно метафора од баба„старица“ (в. баба1), уп. слн. bábica „празан клип кукуруза; празна љуска хељде“ (SP 1:170), „празна љуска кестена“ (Pleteršnik; Поповић 1952:160).

***Или метафора старице као нечег слабог, увелог, или конкретније старачких уста са ретким зубима, уп. назив ба̏бин(и) (ба̏бјӣ) зуб(и) за биљке Dentaria и Tribulus terrestris (в. баба16), који имају паралеле у другим слов. језицима (SP 1:172); ова друга могла је бити тако названа најпре по два трна на својим плодовима, ако се на њу име није пренело са прве. Тимочко баборка можда под утицајем буг. дијал. ба̀берка „закржљао клип кукуруза са ретким зрнима“ (РРОДД), ба̀барка „id.“ Враца (БД 9:225), за етимологију в. БЕР 1:23 s.v. ба̀берки. (ЕРСЈ 2: 23 s.v. баба10)

8. ‘пећ од блата’

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. „пећ од блата“ Јагодина (РСА), ба̀бура „сељачка земљана пећ без каљева“ (Вук 1818; РСА), „врста зидане пећи“ Војв. (РСГВ); овамо можда и ба̀бура / ба́бура „свод од ћерпића који се гради у циглани“: И када су просушен (sic!) у онијем бабурама покривеним, да не могу киснти, онда послје мајсторе нађемо па тамо направимо једну велику пећ В. Блашко (Савићеве).

Етимологија:
· Нејасно.
***Skok 1:82 сматра метафором од баба1. Уп. називе за делове пећи пољ. дијал. baba „отвор за угаљ на испусту пећи“, babica, babka „део пећи између саме пећи и димњака“, рус. ба́бка, бабу́рка „део испуста пећи одакле се вади пепео, угљевље“, блр. ба́бка „id.“ (ЭСБМ 1:255; SP 1:170); са друге стране, значење ба̏бица „стуб који држи кућу и земљану пећ без пећњака“ Бузет, Истра (Skok l.c.) упућује на баба7 „потпорањ“. С обзиром на материјал, уп. и укр. дијал. ба́ба „велики лоптаст комад лончарске глине, начињен ради превоза са места вађења у лончарску радионицу“ (ЭССЯ 1:107). Даничић изводи бабура од Бабур „ако су каки људи из Баварске најприје почели градити таке пећи ондје гдје се тако зову“ (RJA 1:136). Уп. можда значење „бубњати (о пећи)“ s.v. бабњати. (ЕРСЈ 2: 23 s.v. баба11)

9. зоол. назив за разне врсте риба

Дијалекатске потврде:
ба̏ба f. зоол. назив за разне врсте риба, такође „врста морског рака“ Ластово, „пуж вретенар, Murex brandaris“ Бакар, „жаба (кад се о њој говори пред малим дететом)“ Мостар (РСА), Дјеца која имаду матер нека никад не говоре жаба, него баба, јер им може мати прије времена умријети БиХ (Т. Р. Ђорђевић, СЕЗб 72:195), ба̏бица „риба бркаш, Nemachilus barbatulus“, „врста морског рака“, ба̀бура „id.“ Дубр., бабуре pl. „стоноге; ситнији рачићи“ (РСА), бабу̀рина „обична краставица, Bufo vulgaris“, бабу̀рача „id.“ (Вук; РСА), бабура̏ча „крупна жаба“ Вршац, ба̀буша „врста рибе, Carassius auratus gibelio“ Војв., ба̀бушка „id.“ ib. (РСГВ), бабушка „риба Blennius“ Вис (Hirtz III; Vinja 1986/1:127), ба̏пка „приљепњак, Lepadogaster Guoani“, „мокрица клупчара, Armadillidium vulgare“, „врста паразита у шкргама неких риба“ Брач; ба̀кица „риба гаовица, Rhodeus amarus“ (РСА).

Етимологија:
· Делом вероватно метафоре од баба„старица“ (в. баба1) (Skok 1:82–83), неке од њих још прасловенске; уп. рус. дијал., укр. ба́ба „риба Cottus gobio“, слн. bábica „риба Cobitis barbatula“, мак. бабура „врста ситне рибе у реци Брегалници“, слн. babȗra „црв Oniscus“, рус. дијал. бабу́ра „риба“ (ЭССЯ 1:107, 109, 113-114), блр. бабура „стонога“ (ЭСБМ 1:257), пољ. babka „риба Gobius“, рус., укр. ба́бка „id.“ (SP 1:171) итд.

***Неки називи могу бити другог порекла, тек секундарно наслоњени на баба1, уп. нпр. Bezlaj PZ 8, Трубачов у ЭССЯ 1:114 (у вези са називима за рибу Cottus gobio помишља на варијантност *pap- / *bob- / *bǫb- / *pǫp-, уп. већ Поповић 1952) и Vinja 1986/1:126-127, који за ба̏бица f. „општи назив за неколико врста морских риба из рода Blennius“, ба̏бичица „слингурица“ мисли да би могле бити далматског порекла, од влат. *baba „слина“ (в. и Vinja 1:31). Овамо би стога спадали и ба̀бӣњка „слингурица“, бабука „слингура“ Сплит, ба́бак, -пка m. „id.“, ба̏ба̄ш „главати ципал, Mugil cephalus“, ба́шак, -шка m. „слингура“ Дубр. (РСА). Слузавост, међутим, карактерише и рибу Gobio, уп. њен пољски назив śliz у вези са слуз (Boryś 616–617). Риба Carassius auratusи бабуш(к)а као назив за њу су у извору (Mihajlović/Vuković s.v.) означени као скорашњи импорт из Русије, али уп. мак. бабушка „врста мале трбушасте рибе у реци Брегалници“, буг. бабу̀шка „врста рибе, Gobio“ (ЭССЯ 1:115), рум. babuşcă „риба црвенперка“. Ба̏ба би могла бити стара варијанта од жаба, уп. баба5 и ономатопеју ба̏ка ба̏ка у загонеци за глас жабе, у Лици бабака „глас жабе“ (Skok 1:83), но називи бабурина, бабурача за краставу жабу могу се односити специфичније на њену кожу, уп. називе за богиње и красте од њих попут рус. дијал. бабу́шка (ЭССЯ l.c.), или на веровање да се у жабу крастачу претвара вештица (Т. Р. Ђорђевић, СЕЗб 72:198). Подударност с.-х. бабура : блр. бабура „стонога“ не подразумева нужно псл. *babura (тако и ЭСБМ l.c.); могућа је и реконструкција *bъbura, у вези са буба. (ЕРСЈ 2: 24–25 s.v. баба15)

10. бот. назив за разне врсте биља

Дијалекатске потврде:
стара баба f. бот. „ковиље, Stipa pennata“ Истра (Šulek; Симоновић; РСА), бабица „красуљак, Bellis perennis“ (Симоновић), „љутић, Ranunculus aconitifolius“ (Šulek; Симоновић), ба̍пка „висибаба, Galanthus nivalis“ Ниш (РСА), Пирот (Златковић I), ба̍пке pl. „id.“ Лесковац (Митровић), бабковина „Salvia“ (Šulek; Симоновић), бабу̀рина „сјеруша, Salvia verticillata“, велика бабурина „кадуља, Salvia pratensis“, мала бабурина „Salvia verbenaca“ (Šulek; Симоновић; РСА), такође бабика „боквица, Plantago“; овамо и двосложни називи за разне врсте биљака: бабин зуб „Ranunculus arvensis; Tribulus terrestris“, бабји зуб „брадавичак, Dentaria; Tribulus terrestris“, бабини зуби „Tribulus terrestris“, бабин кесец / пездец „пухара, Lycoperdon bovista“, бабин напрстак „напрстак, Digitalis purpurea“, бабин / бабји тоболац „бобовњак, Sedum telephium“, бабина дубчица „вранилова трава, Origanum vulgare“, бабина / бабја / бабља душа / душица „мајчина душица, Thymus serpyllum“, бабина жила / жилица, бабине жилице „Geranium molle“, бабина коса „ковиље, Stipa capillata“, бабина лулица „врста гљиве, Peziza aurantia, P. vesiculosa“, бабина рубетина „разгон, Veronica agrestis“, бабина свила „Armeria vulgaris“, бабина трава „жабља трава, Anthemis cotula“, бабине гњиде „русомача, Capsella bursa pastoris“, бабино драчје „кострика, Ruscus aculeatus“, бабино зеље „блажени чкаљ, Cnicus benedictus“, бабино сито „вртовиље, Tordylium apulum“, бабино уво / увце / ухо „Auricularia auricula Judae; Peziza aurantia, P. vesiculosa; Sarcoscypha coccinea; паламида, Ciriscium“, бабије уво „врста гљиве, Peziza aurantia, P. vesiculosa“, бабји климпач „висибаба, Galanthus nivalis“, бабји прдец „пухара, Lycoperdon bovista“, бабји штапи „иђирот, Acorus calamus“ итд., сложенице бабосвилка „Armeria vulgaris“, баботрсовина „Berberis vulgaris“ (Симоновић), поименичења бабјак / бабјек / бобјак „Salvia“ (Šulek; Симоновић), бабљак „дивизма, Verbascum“ (Симоновић), бабљача „Urospermum“ (Šulek; Симоновић).

Етимологија:
· Назвања разних биљака различито (а у неким случајевима секундарно) мотивисана псл. *baba (в. баба1), уп. чеш. babka, babyka, babika „клен, Acer campestre“, стпољ. babica „врба, Salix sp.“ (Machek 1954:144), чеш. babka, babík „копитац, Caltha“ (id. 41), пољ. babka „Plantago“, укр. бабка „id.“ (id. 218), чеш. babky „чичак, Lappa“ (id. 255), буг. дијал. бабка „Salvia“ (id. 199); такође мак. бабина душица „Thymus serpyllum“, длуж. babina duška „Thymus chamaerdis“, babine zele „Succisa“, мак. бабин заб „Tribulus terrestris“, буг. ба̀бини зъ̀би „id.“, чеш. babí zub „Lathraea, Lepidium“, пољ. babie zęby „Dentaria“, рус. дијал. бабий зуб „Claviceps purpurea“, чеш. babí ucho „Plantago“, итд.

***Уп. SP 1:172; ЭССЯ 1:117 s.v. *babyka; в. ЭСБМ 1:246 s.v. ба́ба7, 253 s.v. ба́бка3, 256 s.v. ба́бки1 итд.; ЕСУМ 1:102 s.v. ба́ба2, 103 s.v. ба́ба4, 104-105 s.vv. ба́бичка, ба́бка1, ба́бка2, ба́бка3, 106 s.v. ба́бка8. Деноминација је могла бити мотивисана коришћењем биљака у народној медицини (Plantago, Salvia), уп. псл. *baba „врачара, гатара“ (в. баба2), или, као у случају разних врста гљива, њиховом сличношћу са изгледом старе жене (тако SP 1:167; другачије ЭССЯ 1:107-108). Код двосложних назива основни семантизам садржан је у другом члану (уво, жила, коса), па семантичка вредност присвојног придева (бабин, бабји) често није битна. Упркос томе, неки од наведених фитонима имају псл. старину, уп. нпр. *babinъ zǫbъ, *babьjь zǫbъ (SP 1:172). Постоје и називи за чији је постанак везана нека легенда или народно веровање, нпр. мајчина (> бабина) душица. У већини пак случајева вероватно се ради о паретимолошком, секундарном наслањању на реч баба након губљења свести о првобитној мотивацији назива, нпр. бабица < *bobica?, бапка < *bobk-a? (детаљније в. М. Бјелетић, КСК 1/1996:89-97). Уп. још ба̏ба „посађени кромпир који се одржао нераспаднут иако је из њега никла биљка, односно родио плод“ Васојевићи (Стијовић). В. бабад, бабаје, бабац, бабић, бабура, бабушка2, боква, висибаба. (ЕРСЈ 2: 25–26 s.v. баба16)

3. Творбени деривати:

деминутиви:
бабица ж.
бапче с.

аугментативи:
бабетина
бабурда
бабурина
бабускара
бабускера
бабуша

придеви:
бабав ‘који је налик на бабу’
бабаст ‘исто’
бабин ‘који припада баби’
бабински ‘који се односи на бабу, који је као у бабе’
баб(и)ји ‘исто’
бабљи ‘исто’
бапски ‘исто’

глаголи:
бабити несвр. ‘помагати породиљи при порођају’
бабовати несвр. ‘бити баба; бити дадиља, дојкиња’
бабуњати несвр. ‘старети’
збабати се свр. ‘добити изглед бабе’
збабити се свр. ‘исто’
обабити се свр. ‘исто’
збабљати се свр. ‘исто’
збабоњати се свр. ‘исто’
збабуњати се свр. ‘исто’
збабуљати се свр. ‘исто’
збабурати се свр. ‘исто’
збабурити се свр. ‘смежурати се, збрчкати се’

(полу)сложенице:
баболик прид. ‘бабаст’
баболичан прид. ‘исто’
бабарога ж. ‘страшило којим плаше децу’
Етимологија:
бабаро́га -е̄ f., покр. и бабару́га. — Полусложеница са првим делом ба̏ба, други се различито тумачи | Покр. називи из Спича у црногорском Приморју вје̏шторога и о̏рдорога за вештицу у дословној и пренесеној употреби (‘зла, језична жена’), где се први елементи јасно везују за реч вје̏штица и њен (етимолошки нејасан) синоним о̀рдуља, указују за -рога на значење ‘вештица’ и везу са лит. rãgana, лет. ragana ‘исто; чаробница’. Балтски назив изводи се од regėéti ‘видети’, тј. вештица би била првобитно ‘видовњакиња, пророчица’, уп. за семасиологију слов. *vědьma, věščь(jь), овде ве̏шт, ве̏штица. Мање је вероватно тумачење по којем би и бабаро́га и источнобалтска ragana биле тако означене по рошчићима на глави (в. ро̑г) са којима су замишљане, још мање оно које полази од (очито секундарне) варијанте бабару́га и изводи тај други део од *rǫgati ‘ругати (се)’, претпостављајући да се назив изворно односио на бабу као карневалски лик (персонификацију Великог поста). За трагове бсл. *rag- ‘видети’ на словенском југу уп. разрога́чити, ра́зрок. • ЕРСЈ 2: 29;ЭССЯ 1: 108 s.v. *babarǫga; 1:82–83; Fraenkel 684; А. Лома, Studia Borysiana.

остало:
бабац м. шаљ. ‘држећа старија жена’, ‘опака стара жена’
бапство с. ‘посао дојкиње’
бабњак м. шаљ. ‘место у цркви где стоје жене’
бабовина ж. ‘наслеђе од бабе’
бабарије мн. ‘празноверице, предрасуде’
бабоња м. ‘стар човек (који је изгубио мушкост)’

изведенице од скраћене основе:
бака ж. хип. од баба, ‘дечја игра; играч у њој’
бакица дем. и хип. од бака
бачица дем. и хип. од бака
бакетина ж. аугм. и пеј. од бака
бакац м. ‘деда’
бакоња м. ‘слабић, млакоња’
бакутан м. хип. од бака
баја ж. хип. од баба
бајка ж. хип. од баба
бајкана ж. хип. од баба
бајун м. покр. хип. од баба
бајундер м. покр. хип. од баба
баља ж. покр. хип. од баба

4. Изрази (синтагме):

баба-ђусна ж. покр. ‘јака, држећа баба’

баба-девојка ж. ‘уседелица’
задушна баба ‘онај који хоће сваком да учини услугу и даје што му се затражи’
баба чистана шаљ. ‘жена која много пази на чистоћу, чистуница’
мушка баба покр. подр. ‘старији нежењен човек’
баба-марта ж. ‘променљиво време у месецу марту’

велика баба покр. ‘очева мајка’
мала баба покр. ‘материна мајка’
баба тетка ‘дедова сестра’
баба јара покр. ‘очева маћеха’

баба пупчаница (пупченица), пупчена баба ‘жена која детету одсече пупак’
мокра баба покр. ‘дојиља’
сува баба покр. ‘дадиља’

баба клисара ‘баба која меси поскурице за цркву’
баба поскурача (поскуричара, поскурњача) ‘исто’

баба коризма покр. ‘момак преобучен у женске хаљине који представља часни пост и којим жене на Чисти понедељак плаше децу да не једу масно’
дједова (ђедова) баба покр. ‘маска у покладној игри’
баба радача (радоша) покр. ‘(у дечјој игри) дете које завезаних очију покушава да дотакне штапићем неког у колу око себе; сама та игра’

5. Фразеологизми:

дати бабу за невесту ‘подметнути лоше уместо доброга, подвалити’
за чије бабе здравље ‘зашто, ради чега (пита се кад се неки поступак сматра бесмисленим)’
бабине среће ‘коме посао иде и назадак’
бунца као баба у болести
наклапа као баба у грозници

6. Етимологија:

· Од псл. *baba; уп. стсл. баба „баба; бабица; дадиља“, мак. баба „id.“, такође „старица; ташта“, буг. ба̀ба „id.; баба“, слн. baba „баба; бабица; одрасла жена“, чеш. bába „баба; старица; бабица; удата жена“, слч. baba „id.“, глуж., длуж., пољ. baba, рус., укр., блр. ба́ба (Skok 1:82-83; SP 1:169-171; ЭССЯ 1:105-108).

***Редупликација својствена дечјем језику, која се у истом значењу среће и у балтским језицима: лит. bóba „старица, баба; старија удата жена“, лет. bãba „стара жена; врачара“ (SP 1:171, ЭССЯ 1:107), а из слов. језика прешла је у рум. babă, мађ. bába, алб. babë, нгр. βαβά (Skok 1:83). Слични гласовни склопови срећу се у терминологији сродства многих језика, уп. нпр. тур. baba (в. бабо). За топониме типа Ба̏бина Гла́ва / Го̀ра / Гре́да, Ба̏бин Вр̑х / Дро̏б / Ду̑б / Зу̑б / Но̑с, Ба̏бино Је̏зеро / По̏ље, Ба̏бља̄к планина у ЦГ уп. Баба. За бабњак уп. блр. бабíнец „црквена порта“, укр. баби́нець „место где се окупљају старе жене“ (ЭСБМ 1:252). Овамо можда и збабу̀љати „згужвати“ Нови Сад, збабу̀љити „id.“ Равно Село (РСГВ), тј. „наборати се попут бабе“, за семантику уп. блр. ба́бець, ба́бiцца „борати се, гужвати се“, укр. бабíти „id.“, чеш. babčeti „борати се (о јабукама)“ (ЭСБМ 1:248). Значење баба̀рије „празноверице“ објашњава се религијским конзервативизмом типичним за старе жене, уп. изразе као бапска посла, бапске приче, покр. и ба̍бине девети̍не „тричарије, празне приче“ Црна Река (Марковић I), Тимок (Динић I), Каменица код Ниша (Јовановић В.), „враџбине, празноверице“ Пирот (Златковић II), уп. буг. дијал. ба̀бини дивиmѝни „празне приче“ Тројан (БД 4:189). Уп. прабаба. (ЕРСЈ 2: 14–16 s.v. баба1)

7. Пословице:

Баба баби гребла лан, да јој заман прође дан.
Баба старца звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао уз винобер. (кад ко не одговори одмах на питање, него тек после)
Бијело баби на оку, па не види. (кад ко за ману какве ствари каже да је то ништа)
Дала баба пару да се ухвати у коло, а послије двије да се пусти.
Ђе ђаво не може што свршити, онђе бабу пошаље.
Ко о чему – баба о уштипцима. (каже се кад неко често говори о нечему што му се свиђа или што прижељкује)
Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе.
Трла баба лан, да јој прође дан.
Што је баби мило, то јој се и снило. (што ко прижељкује, о томе и сања)

Марта Бјелетић

Азбучник