Шајкача

Шајкача је врста капе од материјала шајак (вунена тканина занатске производње).

1. Етнолошка обрада

1. Основни текст
2. Литература

Основни текст

Шајкача је врста капе од материјала шајак (вунена тканина занатске производње). У Србији се шајкача почела носити са увођењем војне обавезе, а у мушку одећу продире крајем XIX века, када ношња попримa елементе војничког одела. Временом је потпуно потиснула фес. Имати део униформе на себи представљало је статусни симбол. Постојале су војничке и официрске шајкаче, које су имале мали ширит изнад очију, а као део униформе коначно су нестале после Другог светског рата. Шајкача је постала српска национална капа, коју и данас свакодневно носе сељаци из централне Србије.

Литература

Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народне ношње у XIX и XX веку: Србија и суседне земље, Београд: Етнографски музеј у Београду, 2011; Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народне ношње Срба у XIX и XX веку, Београд: Етнографски музеј у Београду, 2011; Милка Јовановић, ,,Народна ношња у Србији у XIX веку“, Српски етнографски зборник XCII, 1979; Десанка Николић, ,,Како се облачила Народна војска у Србији у XIX веку“, Весник Војног музеја 17, 1971; Миле Недељковић, Српска капа шајкача. Књига Село, Колубара, Подгорина, Тамнава, Кечер. Шест векова Ваљева, Ваљево, 1993. 

Драгана Радојичић