Свадба

Брак, брачна веза; свечаност, гозба, пир; као збирна именица сватови, свадбари, учесници у свадбеној свечаности.

1. Лингвистичка обрада

1. Лексикографска дефиниција:
2. Творбени деривати:
3. Изрази:
4. Фразеологизми:
5. Етимологија:
6. Пословице:

Лексикографска дефиниција:

свадба, -е, ж., свадбе мн.

1. ‘брак, брачна веза‘

2. ‘свечаност, гозба, пир‘

3. као збирна именица ‘сватови, свадбари, учесници у свадбеној свечаности‘
Творбени деривати:

свадбовати несвр. ‘прослављати свадбу‘

свадбарити несвр. ‘исто‘

свадбар м. ‘сват, учесник, гост на свадби‘

свадбарски прид. ‘који се односи на свадбаре, свадбени, сватовски‘

свадбарина ж. ‘дажбина за венчање‘

свадбарски прид. ‘што припада свадбарима, сватовима’

свадбарица ж. ‘сватица, малдина пратиља на свадби, деверуша‘

свадбени прид. ‘што припада свадби, што се тиче свадбе’

свадбица ж. ‘главна деверуша; дем. од свадба’

свадбовање н. ‘прослављање свадбе’

Изрази:

мала свадба ‘част кад род девојачки долази зету у походе; неки то чине осми дан после праве свадбе, а неки други дан свадбе‘

сребрна свадба ‘прослава двадесетпетогодишњице брака‘

златна свадба ‘прослава педесетогодишњице брака‘

дијамантска свадба ‘прослава шездесетогодишњице брака‘

крвава свадба ‘рат‘

Фразеологизми:

Не зову магарца на свадбу да игра него да воду носи ‘не чека некога част него рад, нарочито онога који увек ради, који је привикнут на рад‘

Етимологија:

свȁдба –е, f. (XVI в.), свȁдбовати, -ујем impf., свȁдбар m., свȁдбарски adj., свȁдбарина f., – Од псл. *svatьba, уп. стсл. svatqba, мак. свадба, буг. свàтба, свàдба, слн. svâtba, слч. svadba, чеш. svatba, длуж. swajźba, sważba, пољ. swadźba, струс. svatqba, рус. свáдьба, укр. свáдьба, свáйба, блр. свáдзьба | Псл. реч се обично тумачи као изведеница на *-ьba (тип борба, дружба) од глагола *svatiti (sę), *svatati (sę) ‘спојити се, постати сродник’, који би са своје стране био деноминал од псл. *svatъ, в. свȁт. Није, међутим, искључено да је посреди преобликовање ранијег *sva-tva (в. тамо стсрп. svatvica, чеш. svatví) као глаголске именице од *sva-ti ‘присвајати, усвајати’ < *svajati (?), за образовање уп. *žę-tva > жȅтва, за замену суфикса – женидба, слн. ženȋdba, чеш. ženitba, рус. женитьба, поред старијих ликова слн. ženȋtva, рус. женитва, стсрп. једном \enitva (Призренски препис Душановог законика). Црквенословенски синоним је брȃк. • Skok 3: 369 s.v. svȁt; БЕР 6 535–536; ESJS 15: 904–905; Фасмер 3: 568–569; Snoj 713 s.v. svȁt; Vaillant 4: 383–384.

Пословице:

Ко о свадби, ко о брадви ‘ваља да је некакaв дошао на свадбу па украо брадву‘ (Вук)

Неки свадбу, неки брадву ‘неко гледа свадбу и весели се, а други гледа да придигне (украде) штогод‘ (средњи Тимок)

Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA

Снежана Петровић