Појас
Појас је био симболички део ношње у средњем веку, имао је магични значај, означавао је мушкост и снагу, симболизовао феудалну власт, што је кодифицирано у Душановом закону.
1. Лингвистичка обрада
1. Лексикографска дефиниција:
2. Семантички деривати и метафоре:
3. Творбени деривати:
4. Изрази (синтагме):
5. Фразеологизми:
6. Етимологија:
7. Пословице:
2. Етнолошка обрада
1. Основни текст
2. Литература
Лексикографска дефиниција:
појас м. / пȃс м.
1. ‘оно чиме се опасује, потпасује одећа у струку (каиш, опасач)’
2. ‘најужи део тела између груди и трбуха, струк’
Семантички деривати и метафоре:
појас
1.а. ‘оно што се пружа око нечега у виду траке, линије’: одбрамбени појас
б. астр. ‘прстенаста формација око неких небеских тела’: Сатурнов појас
2.а. ‘део Земљине површине између два меридијана’: тропски појас
б. ‘део Земљине површине с одређеном климом’: ледени појас, умерени појас, жарки појас
в. ‘део Земљине површине с карактеристичним природним, привредним, културним обележјима’: панонски појас, шумски појас, степски појас, средњоевропски појас
г. ‘уско земљиште између каквих граница’: погранични појас
3. фиг. ‘рођаци, сродници истога ступња сродства с обзиром на заједничког претка, колено, нараштај, поколење, пâс’[за ово значење упутити на: М. Бјелетић: Кост кости (делови тела као ознаке сродства), Кодови словенских култура. Делови тела 4, Београд 1999, 48-67.]
4. анат. ‘део скелета уз који су причвршћени екстремитети’: рамени појас, карлични појас
пâс
1. ‘оно што се пружа око нечега у виду траке, линије’
2. фиг. ‘рођаци једног степена сродства у односу на заједничког претка, колено’
3. ‘људи блиског узраста или доба живота који живе у исто време, нараштај’
Творбени деривати:
деминутиви:
појасац м. дем. ‘појас’
појасић м. дем. ‘појас’
пејоративи:
појасина ж. аугм. и пеј. ‘појас’
придеви:
појасни прид. ‘који се односи на појас’
појасаст прид. ‘који је превучен паралелним пругама (тканина, прегача, шал)’
пасаст прид. ‘бео преко средине тела (јарац, свињче, јагње)’
распасан трп. прид. од распасати се; ‘разуздан распојасан’
распојас прид. ‘који је без појаса, распасан; разуздан’
распојасан трп. прид. од распојасати (се), ‘претерано слободан, распуштен, разуздан; необуздан, неконтролисан’
прилози:
појаске прил. ‘у појас, за појас’
распас прил. ‘без појаса’
распојасано прил. ‘распуштено, разуздано, обесно’
глаголи:
пасати несвр. ‘обухватати пасом, опасивати, потпасивати’, ‘носити оружје које се веша о пас’, покр. ‘обухватати’, пасати се ‘стављати на себе оружје које се носи о пасу, опасивати се’, фиг. ‘добивати, стицати’
опасати свр. ‘ставити нешто око појаса; привезати око паса, припасати’, ‘стегнути, обујмити, обухватити’, ‘(за)окружити, опколити; огардити’, ‘спопасти, обузети’, фиг. ‘снабдети, наоружати (снагом, врлином)’, ‘стегнути обручем, оковати’, ‘спарити се са женком (о ждрепцу, јелену)’, опасати се повр.
опасивати се несвр.
распасати свр. ‘скинути некоме појас, скинути опрему с коња; скинути припасано оружје’, фиг. ‘учинити неотпорним, ослабити, омекшати’, распасати се повр. ‘скинути појас’, ‘ослободити се стега, раскомотити се, разбашкарити се; разуздати се; доспети у хаотично стање, престати се покоравати реду’
распасивати (се) несвр.
распојасати се свр. ‘скинути са себе појас, распасати се’, фиг. ‘постати разуздан, претерано слободан, распустити се’
распојасити се свр. ‘распојасати се’
остало:
појасак м. покр. ‘црвена сукнена врпца којом се у Славонији опасују жене’
појасица ж. покр. ‘појасаста коза’
појасило с. покр. ‘појасаст јарац’
распасанка ж. покр. ‘девојка без паса’
распојас м. ‘претерана слобода, распојасаност’
распојасаност ж. ‘распуштеност, разузданост’
Изрази (синтагме):
биљни (вегетациони) појас ‘биљни покривач који се мења према висинским разликама над морем’
до појаса (клањати се) ‘савијати тело готово под правим углом, као знак покорности, потчињености’
појас за спасавање пом. ‘направа од непромочивог платна, испуњена плутом, која се навуче на тело ради одржавања на површини воде’
појас невиности (верности) ист. ‘направа од метала и коже којом су мужеви у средњем веку, нарочито за крсташких ратова, осигуравали женину верност’
црвени појас ‘знак вишег црквеног чина у православној и католичкој цркви’
црни (плави итд.) појас ‘знак достигнутог степена вештине у каратеу и неким другим борилачким спортовима’
Фразеологизми:
дете (чедо) под појасом (пасом) ‘дете у материној утроби’
носити чедо под појасом (пасом) ‘бити у другом стању’[за овај фразеологизам упутити на: М. Бјелетић: Кост кости (делови тела као ознаке сродства), Кодови словенских култура. Делови тела 4, Београд 1999, 48-67.]
као кебу иза појаса (извући, исукати) ‘каже се кад неко нечим прети’
стезати се у појасу ‘мање јести због штедње или сиромаштва’
заденути (затакнути) кога за појас (пас) ‘далеко надмашити, превазићи кога у снази, у важности, у способности’
дотерати некога до паса ‘довести некога у тешко материјално стање’
прекинути пас ‘развенчати се’
Етимологија:
пȍјāс ‑а m. (од XIII в.), пȃс, пȁсати, ‑шем impf., ò‑, рàс‑ pf., (о‑, рас‑)пасúвати, ‑пàсујем impf., распòјасāн adj.; стсрп. поѩсь, поѩсьць, пась. — Од псл. *pojasъ, уп. стсл. поѩсъ, мак. појас, буг. пòяс, слн. pȃs, дијал. pojȃs, слч., чеш. pás, глуж., длуж., пољ. pas, рус., укр., блр. пòяс | Псл. реч је изведена од псл. глагола *po-jasati ‘привезати, опасати’, састављеног од префикса po‑ и основе *‑jasati (< ие. *Hōs‑mi ‘опашем, привежем’), уп. лит. júosti ‘опасати’, лет. juôzt ‘привезати’, juôsta ‘појас’, гр. ζώννῦμι ‘опасујем’, ζῶμα, ζώνη ‘појас’, алб. ngjesh ‘стегнем’, ав. yåŋhayeiti ‘опасати, везати’, yāh‑ ‘појас’. У словенским језицима сачувани су само облици са префиксом po‑; без префикса само струс., рус.‑цсл. ѩсало ‘појас’. Облик пȃс настао је од пȍјāс контракцијом ȍја > ā. • Skok 2: 695 s.v. pȍjās; Bezlaj 3: 11 s.v. pȃs; ESJS 674–675 s.v. pojasati.
Пословице:
Засвирај, па и за појас задени. ‘треба бити умерен’
Бољи је добар глас него златан пас.
Посвирај, па и за пас зађени.
Марта Бјелетић
Основни текст
Појас је био симболички део ношње у средњем веку, имао је магични значај, означавао је мушкост и снагу, симболизовао феудалну власт, што је кодифицирано у Душановом закону. Појасеви су рађени на српски, босански, угарски, венецијански, грчки, дубровачки начин, а састављени су од крстастих, округлих и цветоликих зглавкова, и оних са антропоморфним представама. У прошлости су се људи опасивали широким једнобојним дугачким вуненим појасевима, а шире тканице носе се касније. Један од најстаријих, рудичар, ткан је од беле вуне, дужине три до четири метра, ширине око двадесет центиметара. Завршаво се дугим ресама. На памучним узаним разнобојним појасевима ушивенана су дугмад и прапорци. Појас преопасач од сребрног новца качио се на ланцу појаса. На појасу су ношене и пафте − чампре. Канице или шарене појасеве носили су имућнији мушкараци, а преко њих широке кожне појасеве силахе/силаје украшене златовезом, изобичајене почетком XX века. У свечанијим приликама ношен је окованик/кованик, кожни појас. На предњем делу била је кованица од метала, украшена разнобојним камењем. Појас је имао украсну и употребну функцију, стезао је кошуљу и истицо лепоту стурка жене.
Литература
Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народна култура Срба у XIX и XX веку. Водич кроз сталну поставку, Београд: Етнографски музеј, 2003; Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народне ношње у XIX и XX веку: Србија и суседне земље, Београд: Етнографски музеј, 2011; Милка Јовановић, ,,Народна ношња у Србији у XIX веку“, Српски етнографски зборник XCII, 1979; Милка Јовановић, Ношња у Београду у XIX веку. Историја Београда II, Београд: Просвета, 1974; Ђурђица Петровић, Мирјана Прошић-Дворнић, Народна уметност, Београд − Загреб − Мостар: Југославија – Spektar – Prva književna komuna, 1983.
Драгана Радојичић