Мица
Мица је некада била веома популарна игра коју су играли мушкарци на поселима, а данас је махом играју деца.
1. Етнолошка обрада
1. Основни текст
2. Илустрација
3. Литература и напомена
Основни текст
Мица је некада била веома популарна игра коју су играли мушкарци на поселима, а данас је махом играју деца. Каже се и (играти) бурета, тројке, магарца. Играна је током читаве године, у отвореном и затвореном простору, али је данас донекле изобичајена.
За игру је неопходна исцртана шема (на столици, лопару) и по девет (за два играча) тамних и светлих зрна (пасуља и кукуруза). На исцртану шему играчи наизменично постављају своја зрна на места где се секу хоризонталне и вертикалне линије. Циљ игре је у једну линију поставити (водоравно, усправно или косо) три иста зрна, направити тројку. Играч који то оствари има право да поједе, тј. склони зрно противника како би себи олакшао пут до прављена следеће тројке. Једење по дијагонали назива се ткаља, а тако направљена мица, мица тракалица.
Данас је ова игра модернизована и прилагођена деци, те се могу купити већ исцртане табле са пијунима у боји, а често се игра са само три фигуре. Мица се негде сврстава у забавне дечије игре, а другде је окарктерисана као игра такмичарског типа, која развија такмичарски дух и интелигенцију код деце.
Илустрација
Литература и напомена
Оливера Васић, Народне игре и забаве у титовоужичком крају, Београд: САНУ – Етнографски институт САНУ, 1990; Tijana Jakovljević-Šević, Dečje igre u Novom Sadu, u prvoj polovini dvadesetog veka, Novi Sad: Muzej grada Novog Sada, 2011; Саит Качапор, „Дечје игре новопазарског краја“, Новопазарски зборник 5, 1981.
У изради одреднице коришћена је и грађа прикупљена у истраживањима која су обављана од 1968. до 2012. године. Ова истраживања везана су и за пројекте Етнографског музеја (ужички крај, Пештерско-сјеничка висораван, од 1979. до 1983. године), Етнографског института САНУ (ужички крај), Радио Београда (Пештерско-сјеничка висораван, од 1980. до 1982. године). Теренска истраживања Подриња (општине Лозница, Крупањ, Љубовија, Зворник и Братунац) обављана су од 1979. до 1984. године.
Оливера Васић, Нина Аксић