Лингвистичка обрада појма "мајка" - Марта Бјелетић

1. Мати;
2. Лексикографска дефиниција;
3. Семантички деривати и метафоре;
4. Творбени деривати;
5. Изрази и синтагме;
6. Фразеологизми;
7. Етимологија;
8. Пословице;

9. Мајка;
10. Лексикографска дефиниција;
11. Семантички деривати и метафоре;
12. Творбени деривати;
13. Изрази (синтагме);
14. Фразеологизми;
15. Етимологија;
16. Пословице;

17. Мама;
18. Лексикографска дефиниција;
19. Семантички деривати и метафоре;
20. Творбени деривати;
21. Изрази (синтагме);
22. Етимологија;

 

Мати

Лексикографска дефиниција:

мати, матере ж.

1.а. ‘жена у односу на дете, децу коју је родила’, ‘женка животиње која има младунчад’

б. покр. ‘мужевљева мајка, свекрва’

в. ‘женина мајка, ташта’

г. ‘у емоционалним обртима (клетвама, благословима, изразима дивљења, псовкама), често са избледелим значењем’
Семантички деривати и метафоре:

1. ‘биљка са изданцима, матична биљка’

2. покр. ‘матична, стара кошница, из које се роје нови ројеви пчела, кошница мати’

3. покр. ‘део млина на ветар на коме лежи доњи камен’

4. покр. ‘име кокоши’

5. ‘она која је извор животних добара, хранитељка, родитељка (уз именицу земља)’: мати земља

6. ‘симбол домовине, завичаја (уз појмове који означавају земљу, крај)’: мати Србија

7. ‘основ нечега’: Садашњост је мати будућности – Леност је мати свију зала

Творбени деривати:

матица ж. ‘једина плодна женка међу пчелама исте кошнице’, ‘место потицања, порекла, завичај, постојбина’, ‘средишњи део речног тока где је водена струја најјача и најбржа, а вода најдубља’, ‘главна службена књига у коју се уписују подаци о одређеним правним односима, матична књига’, ‘калуп; плоча у некадашњем фотографском апарату; навртка’, покр. ‘материца’, ‘болест материце’, ‘матична кошница’

матер ж. ‘мајка’

матера ж. ‘мајка’

пејоративи:

матересина ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

матерескања ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

матерескача ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

матеретина ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

матерешина ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

матерштина ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

придеви:

материн прид. ‘који припада матери, који се односи на матер’

матерински прид. ‘који се односи на матер, својствен матери, мајчински; пун љубави, нежан, брижан’

матер(и)њи прид. ‘који се односи на матер, материн; својствен матери, матерински’

глаголи:

матерати несвр. ‘псовати матер’

материти несвр. ‘називати матером, ословљавати са мати’

материшина ж. пеј. ‘мати, матер, матера’

остало:

Матерић ‘презиме’

матерић м. ‘син који личи на мајку’, ‘слабић, кукавица’

материца ж. анат. ‘женски полни орган, uterus’, мед. ‘спуштање материце из нормалног положаја, спад’

Материце ж. мн. етн. ‘православни празник посвећен мајкама (претпоследња недеља пред Божић’, покр. ‘поклони, дарови које мајке дају деци на тај дан’

материнство с. ‘природно својство и улога жене уопште као мајке’, ‘имање наслеђено од мајке’, заст. покр. ‘новац који младожења даје девојчиној мајци кад испроси девојку’

матерница ж. ‘женски полни орган, материца’

материница ж. бот. покр. ‘повратич, Tanacetum parthenium’

материнка ж. бот. ‘мајчина душица, Thymus’

материчњак м. бот. ‘камилица, Matricaria chamomilla’

матерка ж. бот. ‘мајчина душица, Thymus’

матерњак м. бот. ‘маточина, Melissa officinalis’

[за ботаничке називе упутити на: М. Бјелетић: Од девет брата крв (фитоними и термини сродства), Кодови словенских култура. Биљке 1, Београд 1996, 89–101.] Изрази и синтагме:

млијечна мати ‘жена која је прва задојила туђе дете’

Петрова мати ‘празник посвећен полагању Богородичине ризе’

попова мати бот. покр. ‘ковиље, Stipa (pennata)’

Фразеологизми:

да (јесте) врашку (ђаволску) матер ‘за појачавање негације: нисам, није’

ђавољу матер ‘доврага, дођавола’

ђавољу (ђаволску, врашку, вражју) матер (разумети, добити) ‘у појачаном значењу: ништа, нимало’

жалосна му (јој) мати ‘тешко њему (њој)’

жива ти је мати ‘каже се кад ко дође баш онда кад треба да се једе’

иди (идите) ђаволској матери (у ђаволску матер) ‘иди (идите) бестрага, дођавола’

како га (ју) је мати родила ‘сасвим го’

ни вражја мати ‘у појачаном значењу: нико’

послати у божју матер (вражјој матери) ‘отерати, најурити¸наружити, изгрдити, испсовати’

тражити матери мужа ‘тражити нешто што је непотребно’

Етимологија:

мȁти ‑тере f., мȁтерӣн, мȁтерӣнскӣ adj., мȁтерӣнство n. — Од псл. *mati, matere, уп. стсл. мати, ‑ере, буг. мàти / мàтер, слн. máti, ‑tere, слч. mat’, ‑tere, чеш. máti, ‑teře, глуж. mać, macerje, длуж. maś, ‑śeŕe, стпољ. mać / macierz, словињ. mac, ‑eře, рус. мать ‑тери, укр. мáти,‑терi, блр. мáцi, ‑церы | Псл. реч је континуанта пие. *mātēr, уп. лет. mâte, авест. mātar‑, стинд. mātár‑, јерм. mayr, гр. μήτηρ, дор. μάτηρ, лат. māter, стир. máthair, стисл. móþer, ствнем. muoter, тох. А mācar, B mācer, са помереним значењем лит. mótė, ‑es ‘жена, супруга’ (али дијал. још ‘мајка’), алб. motër ‘сестра’. Пие. образовање родбинског термина паралелно са *pH2tēr ‘отац’ (в. стриц), *dhugH2tēr (в. кћи); суфикс ‑ter‑ / ‑tor‑ / ‑tr‑ могао би бити исти као код nomina agentis типа гр. δοτήρ ‘давалац’, па би се у основи очекивали глаголски коренови, али се такви за ове речи не препознају са сигурношћу; друга је могућност да су називи за мајку и оца пореклом речи тепања (уп. мȁма, пȁпа ‘тата’, са паралелама у разним ие. и другим језицима); у том случају би суфикс ‑ter‑ имао контрастивну вредност (женски vs. мушки родитељ), уп. ỳторак. У свакодневном језику морфолошки усамљена реч мати, ‑ере увелико је потиснута од мȃјка и употребљава се још само у стилски обојеним контекстима, било да се ради о узвишеном архаизирајућем стилу (нпр. Мати Божја), било о псовкама (ово друго важи и за придев мȁтерӣн), слично и у пољском, нпр. psia mać / macierz. • Skok 2: 389; ЭССЯ 17: 254–259; NIL 457–461.

мȁтица ‑ē f., мȁтичнӣ adj. — Од псл. *matica, уп. стсл. матица, мак. матица, буг. мàтица, слн. mática, слч. matica, чеш. matice, глуж. maćica, длуж. maśica, пољ. macica, рус. мáтица, укр. мáтиця, блр. дијал. мáцiца | Псл. деминутивно образовање од скраћене (у номинативу настале) основе од мȁти, паралелно са *mat‑ъka (уп. код Вука бèзматак ‘кошница без матице’, од пуне основе мȁтерица). Оба с.‑х. значења реч има само у јужнословенском (мак., буг., слн.), ‘речна матица’ још у старословенском и старопољском, ‘пчелиња матица’ још у полапском и украјинском; осим тих, у појединим језицима долазе и разна друга значења (‘женски полни орган, материца, болест материце; средишња, основна греда, даска; део рибарске мреже; врста биљке’ итд.), од којих је занимљиво ‘главни корен, дебло дрвета’ у чешком, словачком и оба лужичка језика, јер је из њега у XIX веку проистекло, а онда од јужних Словена преузето метафорично назвање средишње националне научне и просветне установе (нпр. Matice česká, Матица српска). За матични уред, матичне књиге в. мȁтичāр. • Skok 2: 389; ЭССЯ 17: 259–264.

мȁтичāр ‑а m., и слн. mātičar. — Од мȁтица у значењу ‘матична књига’, које је ова реч добила под утицајем нем. Matrikel id. | Нем. реч је од лат. matricula (дем. од matrix, в. мȁтрица), позајмљене као матрѝкула, уп. и иматрикулáција ‘унос у матичну књигу’ < нем. Immatrikulation • Snoj 385b; Skok 2: 389a.

мȁтерица ‑ē f., (ван‑)мȁтерични adj., покр., заст. и мȁтēрница f. — Од псл. дијал. *materica / *materьnica, у том значењу још мак. материца, буг. дијал. (Банат) màтерница, слн. máternica, слч. maternica, глуж. maćeřnica, длуж. maśerica | Од псл. *mater‑, в. мȁти, уп. деминутиве од краће основе *mat‑ъka, *mat‑ica у истом значењу у другим слов. језицима (рус. мáтка, чеш. matice итд.). Иста образовања долазе и у значењу ‘пчела мȁтица’ • Skok 2: 389b; ЭССЯ 17: 238–239, 251; 18: 15–18.

Пословице:

Весели се као и мати мртву сину. ‘каже се кад је неко нечим много ожалошћен’

Док дијете не заплаче, мати га се не сјећа.

Каква мати така и шћи.

Ни враг црн ни мати му бијела. ‘нити је оно што је рђаво потпуно рђаво, нити је оно што је добро потпуно добро’

Није му мати језик испредала. ‘уме добро да прича, говори’

Мајка

Лексикографска дефиниција:

мȃјка ж.

1.а. ‘жена у односу на дете, децу коју је родила’

б. ‘реч којом се ословљава старија жена’

в. ‘женка животиње која има младунчад’

мáјка ‘свекрва; баба, бака’
Семантички деривати и метафоре:

1.а. ‘једина плодна женка међу пчелама исте кошнице, матица’

б. ‘биљка са изданцима, младицама, матична биљка’

2. ‘особа која има заштитнички, родитељски однос према некоме, која се племенито, хумано односи према некоме’: (српска / сиротињска / војничка / ђачка) мајка

3. ‘она која је извор животних добара, хранитељка, родитељка (уз именицу земља)’: мајка земља

4. ‘симбол домовине, завичаја (уз појмове који означавају земљу, крај)’: мајка Србија

5. ‘основ нечега’: Опрезност је мајка мудрости – Понављање је мајка знања 

 
Творбени деривати:

хипокористици:

мајкана ж. покр. хип. ‘мајка’

мајкица ж. хип. ‘мајка’

мајчица ж. хип. ‘мајка’, покр. ‘врста крушке’

пејоративи:

мајкетина ж. покр. пеј. ‘мајка’

мајчетина ж. пеј. ‘мајка’

мајчина ж. пеј. ‘мајка’

мајчура ж. пеј. ‘мајка’

мајчурина ж. пеј. ‘мајка’

придеви:

мајчин (некњ. мајкин) прид. ‘који припада мајци, који се односи на мајку’

мајчински прид. ‘својствен мајци, брижан, матерински’

глаголи:

мајчити несвр. ‘обраћати се коме као мајци, називати мајком; заклињати, преклињати мајком’

остало:

мајкава ж. покр. ‘добра, нежна, пожртвована мајка; ћерка која личи на мајку’

мајкача ж. покр. аугм. ‘мајка’

Мајкић ‘презиме’

мајкић покр. ‘син који личи на мајку’, мн. ‘браћа само по мајци’

мајковина / мајчевина ж. ‘имовина наслеђена од мајке’

мајковић ‘делија, јуначина, јунак’, (само у вок.) ‘узвик у срџби, прекоревању, негодовању за појачавање исказа у директном обраћању’

мајчинство ‘материнство’

мајчићи мн. ‘браћа само по мајци’

Изрази (синтагме):

задушна мајка (баба) ‘особа која хоће свакоме да учини услугу’

Мајка Божја ‘Богородица’

туђа мајка ‘маћеха’

мајчина душица ж. бот. ‘мајчина душица, Thymus’

мајчина љубица ж. бот. ‘маточина, Melissa officinalis’

мајчина трава ж. бот. ‘мацина трава, Valeriana officinalis’

[за ботаничке називе упутити на: М. Бјелетић: Од девет брата крв (фитоними и термини сродства), Кодови словенских култура. Биљке 1, Београд 1996, 89–101.] Фразеологизми:

ако те је мајка родила ‘ако можеш, ако си у стању’

бити (некоме) и отац и мајка ‘кад неко у потпуности замењује некоме родитеље’

жалосна (јадна) му (ти, ми, нам) мајка ‘тешко њему (теби), каже се о некоме ко је достојан сажаљења, бедан, кукаван’

као од мајке рођен ‘потпуно наг, го’

мајка му стара ‘при исказивању негодовања, благог прекора; за појачавање исказа: та, море, бре’

напити се (опити се, бити пијан) као мајка ‘бити сасвим пијан’

неће (га) мајци / не би (га) мајци ‘за појачавање негативне тврдње: сигурно неће, заиста, доиста неће’

од зла оца а (и) од горе мајке ‘олош, све гори од горег’

пијан као мајка (земља) ‘сасвим пијан, мртав пијан’

родила те (је, га) мајка ‘у исказивању похвале, дивљења, као израз љубави, милоште’

сабља је (некоме) и отац и мајка ‘живети само за ратовање и од ратовања’

сисати две мајке ‘црпсти корист са више страна’

Етимологија:

мȃјка ‑ē f., мȃјчӣн, мȃјкӣн, мȃјчӣнскӣ adj., пòмāјка, старàмāјка f.; стсрп. маика (читај: мајка). — Од псл. дијал. (?) *majьka, уп. цсл. маика, буг. майка, слч. majka такође ‘женка’, длуж. majka ‘врста патке’, пољ. дијал. majki ‘русалке (водене виле)’ | Вероватно хипокористик од мȁти поред мȁтка (уп. мȁчка), као срп. Рȃјко поред Рȁтко од Радослав (и сл.). Уп. мȁћеха. • ЭССЯ 17: 136 д.

мȁћеха ‑ē f., покр. и мȁћија, мȁћуха итд., мȁћехӣнскӣ adj. — Од псл. *mat’exa, уп. мак. маќеа / маштеа, буг. мàщеха, слн. máčeha, чеш. macecha, слч., глуж., длуж., пољ. macocha, рус. мáчеха поред мáчиха, укр. мáчоха поред мáчуха, блр. мáчаха поред дијал. мáчыха | Псл. назив свакако је изведен од мȁти, али детаљи творбе нису јасни, најчешће се тумачи као *matr‑es‑ са компаративним суфиксом (за који в. под мȁњӣ), који би овде означавао нешто неправо, секундарно (слично образовање лат. mater‑tera ‘сестра по мајци’, за суфикс уп. под ỳторак), са упрошћењем ‑tr‑ > ‑t‑ (но s иза е не би дало x; пре се може рачунати са *ks!). Стога је вероватније да је посреди суфикс хипокористика као у рус. бабëха, тетëха. Ботаничко значење ‘дан и ноћ, Viola tricolor’ у словеначком, словачком, чешком и доњолужичком, такође код Хрвата маћухица, калк је према нем. Stiefmütterchen, уп. и ит. matrigna / madrigna ‘маћеха; Viola tricolor’ • Skok 2: 346–347; ЭССЯ 17: 266–268; Sławski 1974 (= SP 1): 72; Vaillant 4: 668; БЕР 3: 701; Snoj 370b.

Пословице:

Види мајку па проси девојку.

Јунакова мајка најпре заплаче.

Мајка родила, мајка лијечила. ‘мајка је увек највећи пријатељ’

Мајка ћерку кара, снаши приговара. ‘заобилазно прекоревати некога’

Мајка била, мајка мила. ‘мајка је увек драга и вољена’

Нит куд мајци, ни куд у девере (ђевере). ‘каже се кад је безизлазна ситуација’

Роди ме, мајко, срећног, па ме баци у трње.

Мама

Лексикографска дефиниција:

мама ж.

1. ‘хип. од мајка и мати; мајка, мати уопште’

2. ‘назив одмила или из поштовања

а. за мужевљеву мајку, свекрву

б. за женину мајку, ташту

в. за удату или старију жену у кући (у обраћању младе тој жени)

г. разг. за супругу, жену (имајући у виду да је она и мајка)’
Семантички деривати и метафоре:

фиг. презр. ‘кукавица, плашљивац, слабић’
Творбени деривати:

хипокористици:

мамица ж. ‘дем. и хип. од мама’

маминка ж. ‘хип. од мама’

придеви:

мамин прид. ‘који припада мами, који се односи на маму’

остало:

мамика ж. разг. ‘мама, мајка’
Изрази (синтагме):

мамин син ‘размажен, несамосталан човек’

мамина / материна маза ‘размажена особа’

стара мама ‘баба, бака, старамајка’

Етимологија:

мȁма ‑ē f., мȁмӣн adj. (~ син, мамина маза). — Од псл. *mama, уп. цсл. мама, мак. мама, буг. мàма, слн. máma, слч. mama, чеш. máma, глуж., длуж., пољ. mama, рус., укр., блр. мáма | Псл. и још пие. реч тепања *mаm(m)ā, са паралелама и изван круга ие. језика, уп. лит. дијал. momà, перс. māmā, са другим значењем стинд. māma (voc.) ‘ујак’, ствнем. muoma ‘тетка’ (< *māmā), лит. mamà ‘мама’, лет. mama, алб. mëmë ‘исто’ (< *mamā), гр. μάμμα, μάμμη ‘мама’, лат. mamma ‘исто’ (< *mammā), без удвајања стинд. mā ‘мама’, гр. μᾶ ‘исто’; вероватно подражавање гласа којим беба тражи мајчину дојку, уп. буг. мама ‘брадавица на дојци’, можда под утицајем тур. meme ‘исто’, али пре још псл. значење, с обзиром на пољ. mamka ‘мајка, дојиља; бочица за млеко из које се храни одојче’. Може се схватити и као хипокористик од пие. mā‑ter‑, в. мȁти. Уп. и бȁба. • Skok 2: 365; ЭССЯ 17: 183–185.