КАИШ

1. Лексикографска дефиниција:

кàиш м. ‘трака од коже (ређе од јаке тканине) која служи за опасивање, везивање, ремен’

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘део нечега (меса, сланине, кошуље, коже, косе, ледине, неба) што је изрезано, исечено, отцепљено од нечега а има облик каиша’
2. ‘једна од дасака којима се облажу, опасују стране, бокови лађе’
3. ‘врста чобанске игре са каишем’
4. ‘врста коцкарске игре са каишем’
5. ‘подвала, превара’

3. Творбени деривати:

деминутиви:
каишак м.
каишац м.
каишић м.
каишче с.
каишчић м.

аугментативи:
каишина ж.

придеви:
каишав ‘који је налик на каиш’
каишаст ‘који је налик на каиш, који се сече у облику каиша’
каишни ‘који се односи на каиш’

глаголи:
каишати несвр. 1. ‘резати, сећи на каише, у облику каиша, комадати, цепати’ 2. ‘тући, бити, ударати каишем’
каишати се 1. ‘резати се, сећи се, цепати се на каише, у облику каиша’ 2. фиг. ‘пружати се у облику каиша’

именице:
каишар м. 1. ‘онај који израђује, прави каише и предмете од коже, сарач’, 2. покр. ‘врста опанка на каише’, 3. бот. ‘воловски језик, Anchusa officinalis’
каишара ж. 1. ‘котур око којега се окреће погонски каиш на неким машинама’, 2. бот. ‘воловски језик, Anchusa officinalis’
каишлије мн. 1. ‘врста опанака’, 2. покр. ‘платно од танке пређе проткане памуком’
каишије мн. ‘врста опанака’  

каишар м. 1. ‘преварант, варалица, подвалаџија’, 2. ‘зеленаш, лихвар, каматник који узима превелику камату’
каишарев / каишаров прид. ‘који припада каишару’
каишарити несвр. 1. ‘варати, обмањивати’, 2. ‘зеленашити, лихварити, давати новац на зајам уз превисоку камату’
каишарка ж. ‘лихварка, зеленашица’
каишарлук м. 1. ‘превара, подвала’, 2. ‘зеленаштво, лихварство’
каишарлучити несвр. ‘каишарити’
каишарски прид. ‘који се односи на каишаре и каишарство, варалачки’
каишарски прил. ‘као каишари, варалачки’
каишарство с. ‘каишарлук’
каишарчина м. аугм. и пеј. ‘каишар’
каишарчић м. дем. и хип. ‘каишар’
каишлук м. покр. ‘каишарлук’

4. Изрази (синтагме):

 

5. Фразеологизми:

женити (некога) каишем ‘тући некога каишем’
скидати, сећи, дерати скинути некоме каише с леђа ‘јако, снажно ударати, ударити (ис)тући некога’
стезати, притезати (стегнути, притегнути) каиш ‘почињати (почети) скромније живети, штедети, одричући се понекад и онога што је у нормалним условима потребно за живот’
ударити (некоме) каиш ‘преварити (некога), подвалити (некоме)’

6. Етимологија:

ка̀иш m. (1717), каиша́рити ‘варати, зеленашити’ impf. — Од тур. kayış | Балкански турцизам, уп. мак. каиш, буг. разг. каѝш, рум. caíş, căiúş, алб. kaísh. Глагол каишарити изведен је од именице каѝша̄р која поред ‘занатлија који прави каише’ значи и ‘преварант, зеленаш, каматник који узима превелику камату’. Постоји анегдота како је значење каиш ‘превара’ настало на Убу (упски каиш као пандан ваљевској подвали и шабачкој чивији), међутим и оно је из турског, уп. тур. kayışaçekmek ‘насамарити, вући за нос (досл.: вући за каиш)’, kayış etmek, kayışmak‘варати’, жарг., дијал. kayısçı ‘лопов’, kayış dili ‘лоповски жаргон’. • Skok 2: 15; Škaljić 382; БЕР 2: 143.

7. Пословице:

Тешко је пса од намазана каиша оћерати.

Марта Бјелетић

Азбучник