Лингвистичка обрада појма "ХРАНА" - Ивана Башић

 

1. Лексикографска дефиниција

1. а. ‘материје које живи организми (животиње, човек и биљке) уносе у себе ради развоја и одржавања живота’; ‘животне намирнице (за људе и животиње); ‘хранљиве материје уопште’: сточна храна, чврста  храна, храна за одојче, масна храна; биљна храна
1.б. фиг. ‘оно што помаже развој нечега, оно што подстиче и одржава нешто’: душевна храна, љубавна храна
2. ‘исхрана’, ‘исхрањивање’: имати бесплатан стан и храну
3. хип. нар. реч одмила у тепању (обично малом детету)

2. Творбени деривати:
дохрана ж 1. ‘допуна редовној исхрани’, ‘допунска исхрана’, ‘дохрањивање’, ‘прихрана’: узети некога на дохрану. 2. ‘оно чиме се неко дохрањује’,  ‘допунска храна’
дохранити, дохраним свр. 1. а. ‘нахранити коликоје потребно, до краја’: дохранити дете. б. ‘нахранити још’, ‘прихранити’; ‘ухранити до потребне мере’. 2. а. отхранити, ‘одгојити’, ‘однеговати до одређеног времена, до доба зрелости’, ‘подићи’: хранити до удаје. б. ‘пружити некоме негу и материјално обезбеђење до краја живота’: хранити немоћне родитеље. 3. ‘сачувати, одржати (за некога) до одређеног времена’, ‘дочувати: хранити дукате. * дохранити се, ‘нахранити се у довољној мери’; ‘прихранити се’, ‘угојити се’
исхранa ж, ‘одржавање биолошког постојања узимањем хране’, ‘храњење’, ‘прехрањивање’; ‘снабдевање храном’: исхрана становништва, исхрана стоке; организација исхране
исхранити, исхраним свр. ‘одржати биолошко постојање храном и сл’.; ‘снабдети храном’: ‘исхранити породицу’. * исхранити се, ‘одржавати се у животу храном’; ‘прехранити се’
исхрањивати, -ањујем несвр. према исхранити (се)
предохрана ж, ‘средство којим се унапред осујећују могуће негативне последице’, ‘’заштита’, ‘профилакса’
прехрањивати: а. ‘обезбеђивати некоме средства за живот’, ‘издржавати (некога)’, ‘отхрањивати’, ‘подизати’: прехрањивати породицу, прехрањивати децу. в. фиг. ‘одржавати’, ‘крепити’; ‘потхрањивати’: прехрањивати душу; прехрањивати наде. 3. ‘бити извор хране, прехрамбених артикала’; ‘бити извор прихода’. 4. ‘служити као храна (живим бићима, ткивима, органима)’, ‘снабдевати хранљивим састојцима’. 5. ‘снабдевати материјалом, оним што је потребно за нормално функционисање’. * прехрањивати се а. ‘користити (нешто) за исхрану’, ‘узимати храну’, ‘јести’, ‘прехрањивати се’; ‘гостити се’. б. ‘’обезбеђивати себи храну, животне потребе, средства за живот, издржавати се’. б. фиг. ‘крепити се’, ‘одржавати се’
самохран, -а, -о а. ‘који се сам брине о себи’; ‘који је сам, без икога свог’: самохрани отац,   самохран на овоме свету. б. фиг. ‘који је без друштва’, ‘без живота’, ‘празан’, ‘пуст’
самохранац, -анца м ‘онај који је самохран’, ‘који живи самохрано’
самохраница ж жена самохранац; ‘она која је остала без ичије помоћи, која се сама о себи брине’
самохрано прил. ‘без икога свог’, ‘бринући се сам за себе’, ‘усамљено’
самохраност, -ости ж ‘стање онога који је самохран’
сахрана ж ‘полагање мртваца у гроб’, ‘погреб’
сахранити, сахраним свр. 1. ‘ставити, положити (мртваца) у гробницу’. 2. фиг. ‘предати забораву’: сахранити снове,  сахранити мисао о бољој будућности. 3. фиг. а. ‘сачувати од нечега’, ‘заштитити’: сахрани боже. б. ‘ставити на похрану, на чување’: фиг.  сахранити љубав на дно срца. 4. ‘отерати у смрт, проузроковати (некоме) рану смрт’ 5. фиг. а. ‘уништити, упропастити’. б. ‘престати обраћати пажњу на некога, на нешто, напустити, одбацити, занемарити’: сахранити човека равнодушношћу, жив сахрањен. в. ‘онемогућити у даљем активном раду, потпуно онемогућити активно деловање некоме’, сахранити себе (у нечему) разг. ‘каже се кад неко доживи велики неуспех у нечему и онемогући сам себе за даљи рад и деловање’,  сахранити себе жива ‘прекинути све везе са светом, повући се у усамљен живот’
сахрањивати, -ањујем несвр. према сахранити.
слаткохран, -а, -о ‘који радо и добро једе’, ‘коме је свка храна слатка’, ‘јешан’
храмбен, -а, -о ‘који се односи на храну’, ‘прехрамбени’
хранарина, ж ‘новчана накнада уместо редовних примања раднику и службенику у току боловања’; ‘уопште накнада редовних прихода за време одвојености од посла’: примати хранарину
Хране  хип. мушког имена Хранислав, Хранимир итд.
храниво, с ‘оно што служи за исхрану’, ‘храна’: храниво за биљке, храниво за животиње
Хранивој м име
хранидба ж ‘храњење’, ‘исхрана’; ‘начин исхрањивања’: хранидба животиња, хранидба биљака, хранидба усева
хранидбени, -а, -о ‘који се односи на хранидбу’: хранидбена таблица, хранидбени трошкови
хранилац, -иоца м ‘онај који храни некога’; ‘онај који издржава некога, који привређује за породицу’: хранилац породице, остати без храниоца
хранилаштво с ‘функција, дужности и права хранилаца одређених законом’: закон о хранилаштву
хранилица ж 1. ‘прибор или уређај за храњење’: хранилица за птице, хранилица за бебе, хранилица за кокошке. 2. в. ‘хранитељка’
хранилиште с ‘место где се нешто храни, исхрањује, отхрањује’: хранилиште за срне, хранилиште бактерија
Хранило м име
храниља и храниља ж в. хранитељка
Хранимир м име
Хранислав м име
хранитељ м в. хранилац.
хранитељка (хранитељица) ж 1. ‘жена хранитељ’; ‘она која храни, отхрањује некога’; ‘дадиља’. 2. нар. хип. ‘крава (овца или коза) која даје млеко и храну породици’: крава хранитељка.
хранити, храним несвр. 1. а. ‘стављати храну у уста (детету, болеснику и др.)’, ‘помагати (некоме) при храњењу, послуживати (некога) храном’: хранити дете, хранити болесника. б. ‘полагати, бацати храну (животињама)’: хранити краву, хранити пилиће, хранити стоку. в. ‘опскрбљивати, снабдевати хранљивим материјама’: хранити кожу козметичком кремом. 2. а. ‘снабдевати храном’, ‘пружати некоме услуге исхране’, ‘држати на исхрани’; ‘исхрањивати’
Храниша м име
Хранко м име.
хранљив, -а, -о ‘који има доста корисних састојака хране’, ‘који има особину да храни, исхрањује’: хранљиве материје, хранљива намирница, хранљиви састојци
хранљивост, -ости ж ‘особина онога што је хранљиво’, ‘хранљива вредност’: хранљива намирница
Храноје м име
Хранота м име
храњеник, -ика и храњеник м 1. ‘мушка особа коју су отхранили, одгојили и васпитали други људи, а не родитељи’, ‘усвојеник’; ‘онај о чијем се одгоју брине неко, васпитаник’: нечији храњеник. 2. ‘домаћа животиња која се тови за клање, товљеник (обично свиња)’: товити два храњеника.
храњеница и храњеница ж ‘женска особа храњеник’, ‘усвојеница’; ‘васпитаница’.
храњеништво и храњеништво с правн. ‘делимично усвојење детета при коме усвојитељ даје усвојенику само издржавање, али га не уводи у наследна права’.
храњив, -а, -о в. хранљив.
храњивост, -ости ж ‘особина онога што је храњиво’,  ‘хранљивост’.

1. Изрази (синтагме)

храно моја ‘назив од миља, обично детету’;
брза храна ‘готова храна у облику сендвича и сл. која се купује на киосцима и може се одмах конзумирати’.
лака храна ‘храна која не садржи много масноће и лако се вари’.
тешка храна ‘храна која садржи доста масноће и теже се вари’.
сува (суха) храна ‘оброк од сувих намирница који се може понети на пут’
душевна  храна ‘оно што добро делује на дух’, ‘ужитак за дух’ (нпр. уметност, књижевност)
топовска храна (храна за топове) ‘војници и народ који се олако бацају, гурају у битку’, ‘жртве рата’
храна богова, храна за богове, боговска храна ‘врло добро, укусно јело’

1. Фразеологизми

 

Бацити (некога) на храну ‘почети добро хранити’
Бити на храни код некога ‘хранити се код некога’
Држати (некога) на храни ‘давати некоме храну, услуживати некога храном у свом дому’
Храни пса (кера, куче) да те уједе  ‘помагати ономе ко добро рђавим враћа’
Хранити (змију) гују у недрима (на срцу, на прсима) ‘помагати и штитити незахвалну особу која добро рђавим враћа, штитити будућег непријатеља’
Хранити се (лажном) надом  ‘живети у (лажној) нади,
Хранити се љубављу ‘живети у љубави, бити испуњен љубављу’,
Хранити се мржњом  ‘живети  у мржњи’, ‘бити испуњен мржњом’
Хранити се сновима ‘живети у сновима, сањарити’

1. Етимологија

 У погледу етимологије лексеме храна, постоје различити ставови, међутим, вероватно је да су лексеме храна и крмача истог порекла. Крма је свесловенска и прасловенска реч која означава храну уопште, а специјализовано храну за стоку. Прасловенско *kъrma могло би бити и балтословенска реч према karms „добро ухрањен”. Упоређује се и са лит. šerti, šeriu – „крмити”, šeřmes, „даћа”, према Брикнеру од ие. *sker-. Mоже бити од истог корена од кога је и крњ – *(s)qer-  „сећи”, што би значило да је дошло до специјализације од „резања” на „хранити” (као што се то десило у portio, portionis – “порција”, односно, “одсечен комад за исхрану”) (Skok). Наиме, Брикнер сматра да је х  у храна настало од sk- у ие. корену sker-, превој skor-, те да је, без покретног с- , исти корен и у крма, крмити. Трубачов констатује да је „псл. *xorna неодвојиво од иранског, авестијског χvarəna 'јело, пиће' и да је највероватније позајмљено из иранског” (ЭССЯ 8: 76-77), за *kъrma не даје коначну етимологију, али ипак прво наводи горепоменути корен „сећи”. Младенов ту види корен (s)ker- , (s)kor- у значењу „резати”. Упоређује се и са авеста – haraiti – „штитити”, док га Махек упоређује и са санскр. s'ar-man („покривач”, „прекривка”). Скок овде види потешкоћу у развитку h, те претпоставља да је дошло до предсловенске контаминације корена ker- и ser- (Skok).

1. Опште одређење, семантичке компоненте  и карактеристични примери

У Речнику Матице српске глагол хранити дефинисан је као „стављати некоме храну у уста, помагати некоме при храњењу”; „послуживати некога храном”; „полагати, бацати храну животињама”; „опскрбљивати, снабдевати хранљивим материјама”; „снабдевати храном, пружати некоме услуге исхране”; „обезбеђивати некоме средства за живот, издржавати некога”; „отхрањивати; подизати”; „бити извор хране”; „служити као храна”. У овој речничкој дефиницији видљив је метафорички концепт живот ↔храна ↔вода У многим контекстима (нпр. изрека храни змију у недрима) или изведеницама (хранитељ, хранитељска породица) глагол хранити је синоним глагола чувати, гајити. Из ових употреба видимо да је лексема хранити сачувала семантичке компоненте „гајење”, односно „чување”. Облик расхранити, расхраним (Ораховица) значи и „утовити се”. Старије значење хранити –„пазити, чувати, гледати, стражарити”, по Скоковом мишљењу, очувало се у префиксалној сложеници похранити – одакле и поствербал похрана, дохранити, исхранити, нахранче („дете које се отхрани”). Скок ово значење одређује као првобитно – међутим, значење „чувати“ (хранити) пре би била некадашња семантичка компонента, која се развила из архетипске идеје „неговања“ или „чувања“ живота као снабдевања храном, односно, из концепта Живети значи хранити се. Лексема сахранити (се), сахраним – (XIII век, Вук, објекат мртвац) јавља се у значењима „обавити погреб”, „спасити се”, „одбранити”, „сачувати”. Значења поствербала сахрана (Вук) јесу и „спас”, „чување”, „уточиште”, „погреб”, „гроб”. Значење ове изведенице потврђује постојање концепта смрти као преласка у нови живот, где обред полагања тела покојника у земљу (земљину утробу) представља чин чувања и неговања, односно припреме за ново рођење, будући да се оплодња, у митском концепту, одвија преко „плода” који уносимо у утробу/желудац. У овом облику можда је сачуван и траг ранијег ендоканибализма као вида „оплодње смрћу“ односно „чувања и гајења“ тела претка у сопственој утроби ради поновног рођења. Веза смрти и оплодње сачувана је у разноврсним магијским поступцима који треба да обезбеде плодност жене посредним контактом са умрлим, од којих је и до данас сачуван поступак „лечења“ нероткиње контактом са умрлима, односно, у христијанизованој варијанти, са моштима светаца, те су забележени и поступци лечења нероткиња, које треба да ноћ проведу спавајући на гробу светитеља. Радна именица сахранитељ (=„Исус”) открива семантичке компоненте „чувати” и „спасити”: Христ је заштитник и спасилац људског рода. Семантичку старост чува и схранити, схраним (Вук) у значењу „спремити”, „справити”, или схранати (Винодолски закон, XIII и XIV век) према импф. сахранивати, -ујем (одакле поствербали схран, схрана, схрамба, схраниште, схраница, схраничица – синоним спремиште). Као хипокористик употребљава се вокатив (х)рано моја (уп. руско кормилец, кормилица „дојкиња, дојиља, дадиља, хранитељка”).

1. Лексичка иконичност, метафоре и симболика

Не улазећи у детаље у вези са формалним развојем, појмови  хранити, резати штитити и покривати могу се довести у семантичку везу. Човек је, наиме, опстанка ради, морао најпре бити homo necans – и у његовом светоназору појмови храна, заштита и убијање (резање, сечење, комадање) морали су бити блиско повезани. Ако је храна оно што се „реже”, а до ње се долази убијањем и комадањем („резањем”) животиње, a ловац истовремено и заштитник племена, семантички развитак од „резати” до „храна”, с једне стране, и од „резати” до „штитити”, а одатле, пренесено, „покривати” (уп. израз покривати некога у значењу „штитити некога”) сасвим је јасан. Све ове функције биле су обједињене у концепту ловца – хранитеља, заштитника и убице. Уосталом, и данас је делотворан концепт Живот је борба, који није ништа друго до унеколико модификовани и „ублажени” концепт Живети значи убијати („сећи ради хране и заштите”). Иста основа могла је послужити, дакле, за формирање лексема са семантиком храњења, резања и чувања, а њена првобитна иконичност је садржавала представу резања и комадања у сврху одржавања живота. Жртвено убијање било је и темељни доживљај светог – према Буркерту, homo religiosus постаје свестан самог себе најпре као homo necans (више о овоме в. Burkert 2007). Ова првобитна мотивационо-семантичка веза која доводи у везу храњење, односно распарчавање тела и испијање крви, са спасењем и животом, а убијену жртву види као темељ светог, сачувана је и у обреду хришћанске еухаристије: Спаситељ/хранитељ објављује људима: Пијте моју крв и једите моје тело.

Говорећи о Јонином комплексу, Гастон Башлар уочава да се слика храњења/гутања везује за митове рођења, а заједнички им је извор теорија о обавијању клица (Башлар 2006: 110). Мајчински трбух обавија и штити дете, утроба земље обавија и штити плод-семе, нови живот (дете) је плод утробе (fructus ventris), који се носи испод срца . У бајкама, укључујући и српске народне бајке, често срећемо мотив жене (често царице или краљице) која затрудни појевши зрно грожђа или плод са неког дрвета. Народна имагинација тиме доводи у везу чин једења и рађања новог живота, односно поистовећује пробавни трбух са репродуктивним трбухом (материцом) . Трбух се у људској имагинацији доживљава као срећна и спокојна област – повратак у материнско окриље (крило) повратак је у топлоту и заштитнички мир. У оба случаја постоји веза са „утробом” – било да се она успоставља посредством идеје материнске плодности или посредством функције храњења, јер су обе обједињене у митској свести улогом жене-родитељице, хранитељице и неговатељице.

Веза лексеме живот са храном, телесношћу и утробом потврђује се и у народној причи Ко мање иште више му се даје, у којој Бог шаље анђела на земљу да види како три брата живе, па ако зло живе да им да бољу храну (ВУК 1853). Овде су живот и храна употребљени као синоними. За умрлог се и данас каже да је бацио кашику, што такође сведочи о постојању концепта који изједначава живот и храњење. Исти концепт открива и фраза со живота чије је значење „оно што животу даје смисао” и заправо представља скраћено поређење: „оно што је со за храну, то је одређени смисао за живот”. Ово поређење, дакле, почива на метафори живот је храна, односно на концепту „живети значи хранити се“ . Иста метафора живот је храна налази се и у изразима попут сладак живот, горак живот, загорчати живот.